Mesečina na duši

Mesečina na duši

 

Ponoć je.

Tama.

Ništa se ne čuje,

sem tvojih koraka.

Niko tako tiho ne gazi kao ti,

ni vazduh, ni more.

Καρδουλα μου!

 

Obuci me noćas u greh,

želim da osetim bol,

tu slatku bol!

 

Kad se mesec useče u sobu,

prodri u mene kopljem kao ratnik.

 

Želim da osetim tvoju kožu,

ispod hladnog pokrivača, pre no

što utonem u san.

Ali samo na kratko,

jer nije dobro da je dugo hladno.

 

Želim da bude toplo. Vruće!

 

Vatre pališ u meni i ne daju mi mira

neprospavane noći.

 

Kako si samo vešt, razigran!

 

Želim da mirišeš na mesečinu,

koju svetlim samo za tebe

u dugim požudnim čekanjima.

 

Kako si samo nežan kad ti šapućem

καρδουλα μου!

 

Mrvicu mraka udom razgoni,

i okupaj se u moru mojih vitkih i dugih nogu,

dok na prevojima tela sija mesečina.

Donesi ljubav, vino i greh slatkog zločina!

 

Dođi i daj mi…

 

©Anee

Kruševac, 08. 04. 2011. 

Kruševac, 08. 04. 2011. 

 


One response to “Mesečina na duši”

Leave a Reply

Your email address will not be published.