Moć povratne energije
Naša podsvest se nikad ne prepire s nama, već prihvata ono što joj naš um zapoveda
Od davnina ljudi su govorili o Zakonu Atrakcije. Setimo se samo starih izreka: dobro čini, dobro ti se vraća ili svako je krojač svoje sudbine. Naizgled, ove dve poruke jesu različite, ali suštinski su iste. Poređenje rečenica je više nego očigledno. Ako razmišljamo o dobru dobro će nas slediti – ako, pak, razmišljamo o zlu i ono će nas isto tako slediti. A mi smo ono o čemu razmišljamo najviše vremena.
Znači, u prvoj rečenici susreli smo se sa suštinom prve izreke, dok smo u drugoj predočili srž druge poruke. Zato, pazimo o čemu mislimo, jer možda nam se to i ostvari.
Takođe, postoji još jedna stvar sa kojom naš um treba da se suoči kako bi se ceo sistem zaokružio u jednu celinu. Bitan prag ka razumevanju naših misli i povratne energije zove se prepirka ili prkos.
Dakle, naša podsvest se nikad ne prepire s nama, već prihvata ono što joj naš um zapoveda. Ako kažemo ja to ne mogu priuštiti, to može da bude istina i to je istina koja se nama ne dopada. Umesto toga, bolje je odabrati misli ja kupujem, ja imam novca. Naš um možda neće ovu tezu prihvatiti kao jednostavnu, možda će se neko od nas voditi tom mišlju da je to samo lako reći, ali ako bismo uzeli u obzir izreku ako laž ponavljaš dovoljno često, ona postaje istina, zašto ne bismo ponavljali pozitivne misli, želje, ciljeve sve dok naš um to ne prihvati kao pravu istinu.
Evo primera.
Kada sam planirala da kupim auto imala sam veoma skromnu ušteđevinu. Mesec dana sam se raspitivala kod raznih ljudi, ne bi li pronašla idealan auto za sebe. Tokom potrage za sopstvenim savršenstvom pogledala sam 20-ak automobila. Neki su bili dobri, neki poput šerpe, ali nijedan nije odgovarao mom temperamentu – bili su previše glomazni, nekako teški i sumorni. Posle mesec dana potrage skoro da sam odustala od kupovine. Nisam imala dovoljno novca ni za jedan auto, a u suštini moja ih podsvest nije želela. Kada sam konačno odustala od kupovine, počelo je da se dešava nešto što se zove proces otpuštanja želje, i samim tim konačni korak ka ostvarenju cilja. Nedelju dana nisam gledala oglase, čak sam i novac odnela u banku, a onda se desio jedan san. Taj san je bio sasvim običan i taj lav sa crvenm ogrlicom oko vrata se šetao u mom umu bio je običan i opušten, i kocku koju je nosio u ustima bila je obična, i brojevi 12,17,18,19 na stranicama kocke bili su ispisani običnom olovkom. Sve je bilo neobično obično. Do tada nisam mnogo pridavala pažnju snovima, tako da sam ga smatrala prolaznim. U međuvremenu, pojavile su mi se još dve ponude i ja nisam znala šta da radim. Bez obzira na to, ponovo sam se usudila da pogledam sajt za prodaju automobila. I onda se desilo proviđenje.
Jedan lav sa crvenom ogrlicom oko vrata stajao je preda mnom, u ustima je nosio kocku sa ispisanim brojevima 12, 17, 18, 19. Ni sama ne znam šta se to u meni desilo, ali to što se desilo pomoglo mi je da shvatim da se moj idealan auto nalazi preda mnom. Međutim, imala sam još jednu prepreku – novčanu – i koštao je mnogo više od svih auta koje sam gledala tad. Možda mi ponekad i mislimo da je nešto skuplje, jer nas svest tera tako da razmišljamo dok se podsvest suprotstavlja tome.
Vidite, kada se želja poravna sa Univerzumom, onda njeno ispunjenje dođe mnogo brže nego očekujemo. Tog dana desilo mi se nešto što mi se nikada do tada nije desilo. U roku od dva sata pojavio se zainteresovani kupac za jednu moju sliku. Isprva, nisam mogla da verujem šta mi se dešava, a onda sam primenila onu Hopkinsovu izreku „ništa ne očekujem, sve prihvatam“. Sliku sam prodala istog dana i tako skupila celu sumu za auto. Dobro, nešto mi je i mama dodala. Elem, brojeve iz sna sam sabrala i dobila rezultat 66. Možete li da pogađate, registracioni broj mog lava je bio 066. Trebam li još da pričam ili da zaključim:
Da l’ je pežo,
Zarež’o,
Nije,
Čekam vas,
Pa da dam gas“.
Da kupila sam crveni Pežo 205 koji je na branicima imao nalepnice divlje mačke.