NOVEMBER RAIN

Čaj sa rumom, Bitlsi i vanilice … my november rain

Ako bih majci pisao pisma

kazao bih joj da sam dobro

i da perem veš svaku noć.

Rekao bih joj da čitam Bibliju

da po platnu slikam našu staru kuću dok pada kiša

da pijem crni čaj sa medom

da nisam gladan jer dobro jedem,

da sam, po njenom receptu, naučio da pravim vanilice,

da na spavanje odlazim rano (jer ustajem rano),

da spavam sam

uz slatku uspavanku

da ne brine jer mi je stvarno dobro

u ovom mondenskom gradu

i da je puno volim.

Rekao bih joj, lagao bih je,

samo ovo zadnje ne bih je slagao.

Ako bih njoj pisao pisma

kazao bih joj da nisam dobro

da sam usamljen svaku noć

da gledam njenu sliku

da je zamišljam nagu dok pada kiša,

da pijem crni čaj sa medom,

ali sa puno ruma,

da sam gladan njenog tela i nje cele

kao nikada pre

da sam, samo zbog nje, napravio

te slatke proklete vanilice,

da na spavanje odlazim rano ujutru

(jer, u stvari, ja ne spavam uopšte)

da treći put po redu okrećem ploču Bitlsa,

ali da, ipak, ne brine za mene jer već ujutru

biće mi bolje.

Ma da to je prolazna stvar!

Rekao bih joj, lagao je ne bih,

samo ovo zadnje bih je slagao.

©Anee