Tag Archives: #PopBooks

Šarmantna recenzija o Erosu!!!

Ja sam kao Vaš probni pilot bio u prilici da pročitam roman „Operacija Eros” Ane Berbakov i još Anee. Sama uloga probnog pilota nosi neizvesnost i adrenalin što u mojim godinama može biti uzbuđujuće, ali i fatalno.  Kao što vidite izbegao sam sva iskušenja i večeras sam ispred Vas. Roman „Operacija Eros“ u svom žanrovskom odredištu naslovljen je kao kriminalistički što podrazumeva specifični milje, žandarma i lopova, policije i gangstera, a da pokožem malo i erudicije začetnik ovakve vrste i rodonačelnik  je ni manje ni više nego Edgar Alan Po i njegova knjiga „Ubistvo u ulici Morg“.

Šalu na stranu ovo ističem jer u nekim našim kritičkim krugovima odnos prema ovom žanru nije na najvišoj ceni. Tako će veoma mali broj kritičara u ovu vrstu proze uvrstiti i romane Umberta Eka „Ime ruže“ i „Fukoovo klatno“, iako oni po svim činiocima upravo spadaju u ovaj žanr.  No, ako krenemo dalje u analizu žanra dolazimo da se pomenuti roman „Operacija Eros“ može svrstati u podgrupu detektivskih romana gde je naš glavni lik promućuran, inteligentan i sposoban koji svijim kvalitetima uspeva da razreši naizgled nerazrešivi lavirint zločina. U ovu kategoriju spadaju opšte poznati detektivi Dojlijev Šerlok Holms, Simenonov inspektor Megre i Herkul Poare Agate Kristi za koju naša spisateljica ističe da joj je uzor. Razlika između pomenutih detektiva i junaka „Erosa“ je u polu, po prvi put ovde imamo junakinju, studentkinju kriminalistike i detektivku Sofiju Kovač koja u ovaj zaplet pored prirodne radoznalosti jedne profesije ulazi i ženski, odnosno, emocionalno tragom nepreboljene joj ljubavi pema čoveku koji se poigrao njenim osećanjima.

Kad smo već kod emocija nameće se dilema da li ovaj roman možemo da podvedemo kroz žensko pismo, ili nasuprot njemu žensko pisanje. Ako je cilj ženskog pisma subverzija u odnosu na važeći književni kanon i podrivanje na planu jezika i forme, žanra i ideologije odgovor bi bio negativan jer naša spisateljica poštuje sve kanone kriminalističkog romana sa zapletom, istražnim postupkom, neizvešnošu, naglim i neočekivanim obrtima i konačnim razrešenjem i privođenjem kriminalaca pravdi.

Ono što je meni interesantno i što čini razliku je da su svi ključni akteri u ovoj priči u stvari akterke. Tako imamo pored glavnog detektiva Sofije Kovač kao nosioce radnje njenu tetku, Jovanovu sestru, inspektorku grčke policije, misteriozu i lepu Poljakinju, ćerku preduzimača Aleksandrića, koja je u stvari i glava i mozak hobotnice zvane Eros. U ovom romanu muškarci su uglavnom oni koji su zaduženi da tuku i budu tučeni.

U kriminalnom romanu Ane Berbakov sve se odvija u svetu dilera droge i kradljivaca i ilegalnih trgovaca umetninama i upravo umetnička slika kuće okružene divljim ljubičicama navešće našu junakinju na pravi trag. Radi se o slici Pavlosa Pavlua, ali ako po savremenim metodama erudicije, odnosno internet pretrage zapitate sveznajućeg boga zvanog Gugl, pomenutog slikara čijim su delima opsednuti osnivači kriminalne organizacije Eros nećete naći. Naime, u maniru Borhesa i posmodernista imamo imaginarnog, nepostojećeg slikara i njegov slikarski opus kojeg je u svojoj glavi smislila i osmislila autorka da bi joj pomogao u razrešenju detektivskog traganja.

U romanu “Operacija Eros” imamo maksimalan zaplet i minimum erotike, i to uglavnom autoerotike i samozadovljstva sopstvenim izgledom već pominjane Sofije Kovač. Ako u svakom junaku knjige, pogotovo glavnom, ima po malo i pisca ovo dosta govori i o autoru. Imače provokativni naslov knjige u čijoj je žiži grčki bog Eros koji je oličenje ljuvbavi strasti, požude, ali i same ljubavi što knjizi daje posebnu mističnost. Smatra se da Eros sin Afrodite i Ares ili Hefesta, a da ga je Zevs iz ljubomore još na rođenju osudio na smrt, od koje ga je spasla majka koja ga je sakrila i poverila divljim lavicama na čuvanje. Za Erosa se veruje da je prvi izašao iz haosa i da je jedan od primordijalnih bogova koji je odgovoran za spajanje Urana i Geje odnosno Neba i Zemlje što ovom romanu dodaje i mističku dimenziju.

Stil ovog romana je izgrađen, rečenice teku glatko i daju mnogo detalja, pa tako naša junakinja pije najčešće džin, sluša džez i samozadovoljno uživa u odrazu svoje guze u ogledalu. Naracija je podređena radnji bez nepotrebnih pasaža, baš kako i priliči kriminalnom romanu kako ne bi usporavala akciju. Na psihološkom planu imamo još jednu metamofozu, Sofija Kovač u knjigu ulazi kao zaljubljena mlada žena, gotovo devojčica, kojoj još bride usne od poljubaca na velikom odmoru, a na kraju knjige je mlada žena svesna svoje lepote i svojih kvaliteta. Knjigu Vam preporučujem čitanje, i sa nestrpljenjem očekujem nove slučajeve i dogodovštine Sofije Kovač.

Milan Miletić, pisac