Tag Archives: MINI

Šarmantna recenzija o Erosu!!!

Ja sam kao Vaš probni pilot bio u prilici da pročitam roman „Operacija Eros” Ane Berbakov i još Anee. Sama uloga probnog pilota nosi neizvesnost i adrenalin što u mojim godinama može biti uzbuđujuće, ali i fatalno.  Kao što vidite izbegao sam sva iskušenja i večeras sam ispred Vas. Roman „Operacija Eros“ u svom žanrovskom odredištu naslovljen je kao kriminalistički što podrazumeva specifični milje, žandarma i lopova, policije i gangstera, a da pokožem malo i erudicije začetnik ovakve vrste i rodonačelnik  je ni manje ni više nego Edgar Alan Po i njegova knjiga „Ubistvo u ulici Morg“.

Šalu na stranu ovo ističem jer u nekim našim kritičkim krugovima odnos prema ovom žanru nije na najvišoj ceni. Tako će veoma mali broj kritičara u ovu vrstu proze uvrstiti i romane Umberta Eka „Ime ruže“ i „Fukoovo klatno“, iako oni po svim činiocima upravo spadaju u ovaj žanr.  No, ako krenemo dalje u analizu žanra dolazimo da se pomenuti roman „Operacija Eros“ može svrstati u podgrupu detektivskih romana gde je naš glavni lik promućuran, inteligentan i sposoban koji svijim kvalitetima uspeva da razreši naizgled nerazrešivi lavirint zločina. U ovu kategoriju spadaju opšte poznati detektivi Dojlijev Šerlok Holms, Simenonov inspektor Megre i Herkul Poare Agate Kristi za koju naša spisateljica ističe da joj je uzor. Razlika između pomenutih detektiva i junaka „Erosa“ je u polu, po prvi put ovde imamo junakinju, studentkinju kriminalistike i detektivku Sofiju Kovač koja u ovaj zaplet pored prirodne radoznalosti jedne profesije ulazi i ženski, odnosno, emocionalno tragom nepreboljene joj ljubavi pema čoveku koji se poigrao njenim osećanjima.

Kad smo već kod emocija nameće se dilema da li ovaj roman možemo da podvedemo kroz žensko pismo, ili nasuprot njemu žensko pisanje. Ako je cilj ženskog pisma subverzija u odnosu na važeći književni kanon i podrivanje na planu jezika i forme, žanra i ideologije odgovor bi bio negativan jer naša spisateljica poštuje sve kanone kriminalističkog romana sa zapletom, istražnim postupkom, neizvešnošu, naglim i neočekivanim obrtima i konačnim razrešenjem i privođenjem kriminalaca pravdi.

Ono što je meni interesantno i što čini razliku je da su svi ključni akteri u ovoj priči u stvari akterke. Tako imamo pored glavnog detektiva Sofije Kovač kao nosioce radnje njenu tetku, Jovanovu sestru, inspektorku grčke policije, misteriozu i lepu Poljakinju, ćerku preduzimača Aleksandrića, koja je u stvari i glava i mozak hobotnice zvane Eros. U ovom romanu muškarci su uglavnom oni koji su zaduženi da tuku i budu tučeni.

U kriminalnom romanu Ane Berbakov sve se odvija u svetu dilera droge i kradljivaca i ilegalnih trgovaca umetninama i upravo umetnička slika kuće okružene divljim ljubičicama navešće našu junakinju na pravi trag. Radi se o slici Pavlosa Pavlua, ali ako po savremenim metodama erudicije, odnosno internet pretrage zapitate sveznajućeg boga zvanog Gugl, pomenutog slikara čijim su delima opsednuti osnivači kriminalne organizacije Eros nećete naći. Naime, u maniru Borhesa i posmodernista imamo imaginarnog, nepostojećeg slikara i njegov slikarski opus kojeg je u svojoj glavi smislila i osmislila autorka da bi joj pomogao u razrešenju detektivskog traganja.

U romanu “Operacija Eros” imamo maksimalan zaplet i minimum erotike, i to uglavnom autoerotike i samozadovljstva sopstvenim izgledom već pominjane Sofije Kovač. Ako u svakom junaku knjige, pogotovo glavnom, ima po malo i pisca ovo dosta govori i o autoru. Imače provokativni naslov knjige u čijoj je žiži grčki bog Eros koji je oličenje ljuvbavi strasti, požude, ali i same ljubavi što knjizi daje posebnu mističnost. Smatra se da Eros sin Afrodite i Ares ili Hefesta, a da ga je Zevs iz ljubomore još na rođenju osudio na smrt, od koje ga je spasla majka koja ga je sakrila i poverila divljim lavicama na čuvanje. Za Erosa se veruje da je prvi izašao iz haosa i da je jedan od primordijalnih bogova koji je odgovoran za spajanje Urana i Geje odnosno Neba i Zemlje što ovom romanu dodaje i mističku dimenziju.

Stil ovog romana je izgrađen, rečenice teku glatko i daju mnogo detalja, pa tako naša junakinja pije najčešće džin, sluša džez i samozadovoljno uživa u odrazu svoje guze u ogledalu. Naracija je podređena radnji bez nepotrebnih pasaža, baš kako i priliči kriminalnom romanu kako ne bi usporavala akciju. Na psihološkom planu imamo još jednu metamofozu, Sofija Kovač u knjigu ulazi kao zaljubljena mlada žena, gotovo devojčica, kojoj još bride usne od poljubaca na velikom odmoru, a na kraju knjige je mlada žena svesna svoje lepote i svojih kvaliteta. Knjigu Vam preporučujem čitanje, i sa nestrpljenjem očekujem nove slučajeve i dogodovštine Sofije Kovač.

Milan Miletić, pisac

 

 

Početak puta – I deo

Bio jednom jedan peh i imao je sina po imenu Uspeh

Bio jednom jedan peh, kakav peh, dobar peh i imao je srećnog sina koji se zvao Uspeh…

Tako počinje jedna od najlepših bajkovitih priča na svetu. A da li tako počinje i vaša priča? A zašto ne bi? Ne bi bilo loše da počne otvaranjem šampanjca, pampura koji puca i katapultira se u vazduh. Zamislite taj zvuk pampura, taj trenutak sreće, tu toplinu, milinu koja se širi grudima, vlažnost u očima i veselu krivulju na usnama. Osećate li to? Kladim se da ste sigurno bar jednom osetili takvo zadovoljstvo u životu, a ako niste onda je vreme da se potrudite da dodjete do njega.

Dodjite po njega, krenite ka njemu.

Ono što sam kroz svoj dosadašnji mladački život naučila je da se sreća i uspeh ne čekaju. Oni se grabe. Ali se ne grabe na uštrb drugih, nego se grabe grleći ih kao svoje najmilije. Grlite ih i ljubite, osvestite nesvesno i živite svoje snove. Šta možete izgubiti? Šta sam ja mogla da izgubim, ništa loše, sem par kilograma J šalim se.

Moja priča je sasvim obična, i ja sam obična, ali moj susret sa srećom je bio zaista neobičan…

Kao i svi počela sam od nule. Ono što sam imala napočetku bila je obična sveska i olovka što je sasvim dovoljno za jednog pisca. Ali i nedovoljno.

Mislite li da svako ko ima olovku i papir da bude pisac?

Može li svako ko ima klešta i šrafciger da bude majstor?

Naravno da ne.

Svako od nas je predodređen za nešto, svako u sebi nosi svoj lični kod, urodjeni talenat i nasledni gen.

Ali da li je to dovoljno za uspeh?

Naravno da ne.

Najbitniji sastojak svakog uspeha su ljubav, osmeh i volja. Ali oni nisu samo osećanje želje, nego i akcije. Dugo sam se preispitivala u sebi šta želim biti, šta je to što je meni potrebno da budem srećna, šta zaista želim od života?

Da li želim da živim ili da životarim?

Posle niz pitanja i intimnih testova nije bilo teško pogoditi šta želim biti.

I dok su se drugi „žalili“ na krizu, ja sam se usredsedila na sebe i donela jednu od najvećih odluka u životu – da sam pisac (ne da budem, nego da već jesam). I ponašala sam se tako kao da to već imam, kao da sam napisala bar jedno deset romana. Osećaj je fenomenalan, onda i kada zamišljate da nešto imate što trenutno nemate. I upravo tu je caka – u vašoj emociji prema želji, u vašem poravnjanju sa Univerzumom.

I tu počinje moja priča…