Tag Archives: #eros

Šarmantna recenzija o Erosu!!!

Ja sam kao Vaš probni pilot bio u prilici da pročitam roman „Operacija Eros” Ane Berbakov i još Anee. Sama uloga probnog pilota nosi neizvesnost i adrenalin što u mojim godinama može biti uzbuđujuće, ali i fatalno.  Kao što vidite izbegao sam sva iskušenja i večeras sam ispred Vas. Roman „Operacija Eros“ u svom žanrovskom odredištu naslovljen je kao kriminalistički što podrazumeva specifični milje, žandarma i lopova, policije i gangstera, a da pokožem malo i erudicije začetnik ovakve vrste i rodonačelnik  je ni manje ni više nego Edgar Alan Po i njegova knjiga „Ubistvo u ulici Morg“.

Šalu na stranu ovo ističem jer u nekim našim kritičkim krugovima odnos prema ovom žanru nije na najvišoj ceni. Tako će veoma mali broj kritičara u ovu vrstu proze uvrstiti i romane Umberta Eka „Ime ruže“ i „Fukoovo klatno“, iako oni po svim činiocima upravo spadaju u ovaj žanr.  No, ako krenemo dalje u analizu žanra dolazimo da se pomenuti roman „Operacija Eros“ može svrstati u podgrupu detektivskih romana gde je naš glavni lik promućuran, inteligentan i sposoban koji svijim kvalitetima uspeva da razreši naizgled nerazrešivi lavirint zločina. U ovu kategoriju spadaju opšte poznati detektivi Dojlijev Šerlok Holms, Simenonov inspektor Megre i Herkul Poare Agate Kristi za koju naša spisateljica ističe da joj je uzor. Razlika između pomenutih detektiva i junaka „Erosa“ je u polu, po prvi put ovde imamo junakinju, studentkinju kriminalistike i detektivku Sofiju Kovač koja u ovaj zaplet pored prirodne radoznalosti jedne profesije ulazi i ženski, odnosno, emocionalno tragom nepreboljene joj ljubavi pema čoveku koji se poigrao njenim osećanjima.

Kad smo već kod emocija nameće se dilema da li ovaj roman možemo da podvedemo kroz žensko pismo, ili nasuprot njemu žensko pisanje. Ako je cilj ženskog pisma subverzija u odnosu na važeći književni kanon i podrivanje na planu jezika i forme, žanra i ideologije odgovor bi bio negativan jer naša spisateljica poštuje sve kanone kriminalističkog romana sa zapletom, istražnim postupkom, neizvešnošu, naglim i neočekivanim obrtima i konačnim razrešenjem i privođenjem kriminalaca pravdi.

Ono što je meni interesantno i što čini razliku je da su svi ključni akteri u ovoj priči u stvari akterke. Tako imamo pored glavnog detektiva Sofije Kovač kao nosioce radnje njenu tetku, Jovanovu sestru, inspektorku grčke policije, misteriozu i lepu Poljakinju, ćerku preduzimača Aleksandrića, koja je u stvari i glava i mozak hobotnice zvane Eros. U ovom romanu muškarci su uglavnom oni koji su zaduženi da tuku i budu tučeni.

U kriminalnom romanu Ane Berbakov sve se odvija u svetu dilera droge i kradljivaca i ilegalnih trgovaca umetninama i upravo umetnička slika kuće okružene divljim ljubičicama navešće našu junakinju na pravi trag. Radi se o slici Pavlosa Pavlua, ali ako po savremenim metodama erudicije, odnosno internet pretrage zapitate sveznajućeg boga zvanog Gugl, pomenutog slikara čijim su delima opsednuti osnivači kriminalne organizacije Eros nećete naći. Naime, u maniru Borhesa i posmodernista imamo imaginarnog, nepostojećeg slikara i njegov slikarski opus kojeg je u svojoj glavi smislila i osmislila autorka da bi joj pomogao u razrešenju detektivskog traganja.

U romanu “Operacija Eros” imamo maksimalan zaplet i minimum erotike, i to uglavnom autoerotike i samozadovljstva sopstvenim izgledom već pominjane Sofije Kovač. Ako u svakom junaku knjige, pogotovo glavnom, ima po malo i pisca ovo dosta govori i o autoru. Imače provokativni naslov knjige u čijoj je žiži grčki bog Eros koji je oličenje ljuvbavi strasti, požude, ali i same ljubavi što knjizi daje posebnu mističnost. Smatra se da Eros sin Afrodite i Ares ili Hefesta, a da ga je Zevs iz ljubomore još na rođenju osudio na smrt, od koje ga je spasla majka koja ga je sakrila i poverila divljim lavicama na čuvanje. Za Erosa se veruje da je prvi izašao iz haosa i da je jedan od primordijalnih bogova koji je odgovoran za spajanje Urana i Geje odnosno Neba i Zemlje što ovom romanu dodaje i mističku dimenziju.

Stil ovog romana je izgrađen, rečenice teku glatko i daju mnogo detalja, pa tako naša junakinja pije najčešće džin, sluša džez i samozadovoljno uživa u odrazu svoje guze u ogledalu. Naracija je podređena radnji bez nepotrebnih pasaža, baš kako i priliči kriminalnom romanu kako ne bi usporavala akciju. Na psihološkom planu imamo još jednu metamofozu, Sofija Kovač u knjigu ulazi kao zaljubljena mlada žena, gotovo devojčica, kojoj još bride usne od poljubaca na velikom odmoru, a na kraju knjige je mlada žena svesna svoje lepote i svojih kvaliteta. Knjigu Vam preporučujem čitanje, i sa nestrpljenjem očekujem nove slučajeve i dogodovštine Sofije Kovač.

Milan Miletić, pisac

 

 

Intervju “Ilustrovana politika” – Agata kao uzor

U trenutku kada je izašao moj intervju u “Ilustrovanoj politici” shvatila sam da je znanje naš najveći imetak. “Agata kao uzor” kao što piše u samom naslovu je još jedna potvrda da mnogo toga možemo naučiti čitajući knjige. Naše samoobrazovanje ili edukacija na našu inicijativu nam može pomoći da poboljšamo našu emotivnu, finansijsku, materijalnu, zdravstvenu sferu života. Danas nam internet puža mnogo više mogućnosti nego ranije. Danas možemo učiti jezike i mnoge druge veštine putem online kurseva. Takođe, možemo da čitamo i knjige. O ovome ne bih pisala da nisam mnoge knjige od Agate Kristi pročitala upravo preko interneta i tako saznala puno toga o njoj. I ne samo o njoj…

ana

U TIVTU PREDSTAVLJENA „OPERACIJA EROS” ANE BERBAKOV

Slika

Autorka u Tivtu

Roman o misteriji i ljepoti BalkanaTi­vat­skoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji Ljet­nji­kov­ca Bu­ća pred­sta­vlje­na je „Ope­ra­ci­ja Eros”, pr­vi ro­man Kru­še­vljan­ke Ane Ber­ba­kov. Dje­lo je na­mi­je­nje­no lju­bi­te­lji­ma kri­mi­na­li­stič­kog žan­ra.
Ane Ber­ba­kov od ma­lih no­gu pi­še pje­sme, pri­če, a u slo­bod­no vri­je­me sli­ka akva­re­le i fo­to­gra­fi­še. Ipak, ot­kri­la je da joj naj­vi­še le­že ro­ma­ni po uzo­ru na Ar­tu­ra Ko­na­na Doj­la, Aga­tu Kri­sti, Ja­na Fle­min­ga.
– Pr­vi put sam u Tiv­tu kao pi­sac, ra­ni­je sam do­la­zi­la kao tu­ri­sta. I, za­i­sta, sam za­di­vlje­na ka­ko Ti­vat na­pre­du­je i raz­vi­ja se. Ta­ko tre­ba da raz­vi­ja­mo i kul­tu­ru. Da bu­de­mo otvo­re­ni kao što je Ti­vat otvo­ren – re­kla je Ana. O svom knji­žev­nom pr­vi­jen­cu ka­že da je „Ope­ra­ci­ja Eros” jed­na neo­ba­ve­zu­ju­ća, pit­ka knji­ga, ob­ja­vlje­na 2013.
– De­tek­tiv­ski ro­ma­ni se pu­no či­ta­ju, ali ih do­ma­ći pi­sci uglav­nom ne pi­šu. Za­što, ne znam. Na­sta­vak bi tre­ba­lo da iza­đe za Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du. Ovo je pri­ča o uz­bu­dlji­voj mi­ste­ri­ji i lje­po­ti Bal­ka­na. Opa­sno­sti vre­ba­ju iza sva­kog ko­ra­ka. Naš Bal­kan za­i­sta je li­jep. Na ovim pro­sto­ri­ma mi ima­mo mno­go to­ga da po­nu­di­mo, ali kao da to ne zna­mo da ura­di­mo. Glav­na ju­na­ki­nja je So­fi­ja Ko­vač, de­voj­ka če­lič­nog pre­zi­me­na. Rad­nja se de­ša­va u Grč­koj, na mo­ru. Ne­ću da vam ot­kri­vam de­ta­lje pri­če, na­dam se da će vam ro­man bi­ti za­ni­mljiv – is­ta­kla je Ana Ber­ba­kov.
Ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” po­sve­ti­la je maj­ci Da­ni­e­li „lič­nom de­tek­ti­vu” što bi mo­glo da se pro­tu­ma­či da je od­ra­sla u po­ro­di­ci po­li­cij­skog is­tra­ži­te­lja, pa da joj sa­ma pro­ble­ma­ti­ka ni­je stra­na. Pi­san je u pr­vom li­cu, na­ra­tor­ka u ro­ma­nu je So­fi­ja Ko­vač, stu­dent­ki­nja kri­mi­na­li­sti­ke ko­ja vo­li svoj bu­du­ći po­sao i za­to je sprem­na da i pri­je kra­ja obra­zo­va­nja poč­ne da se ba­vi nji­me iako je zna­ča­jan pod­strek i taj po­da­tak da je nje­na biv­ša i za sa­da je­di­na lju­bav u opa­sno­sti. Mi­ste­ri­o­zni ne­sta­nak Jo­va­na ko­ga još ni­je pre­bo­le­la mo­ti­vi­še So­fi­ju da se ode to­kom ljet­njeg ras­pu­sta u Grč­ku to omi­lje­no srp­sko lje­to­va­li­šte ne bi li ušla u trag mla­di­ću ko­ga ni­je mo­gla da za­bo­ra­vi.
Ž.K.
U celosti preuzeto sa sajta DANonline:
http://www.dan.co.me/indexprovjera.phtml?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=563726&datum=2016-09-09&naslov=Roman+o+misteriji+i+ljepoti+Balkana&kliknut=1473623008000&fasb=22

INTERVJU: ANA BERBAKOV, KNJIŽEVNICA KOJA JE DOBRIM MARKETINGOM OSVOJILA PUBLIKU

 

Slika

Ni od čega sam napravila mnogo

Na početku karijere, bila sam ograničena budžetom tako da nisam imala mnogo izbora u reklamiranju svog romana. U tom pogledu, izabrala sam onaj kreativniji tzv. gerilski marketing – isključi budžet, uključi mozak. Osmislila sam kampanju u kojoj sam iznajmljivala knjigu za dinar. To je bilo fenomenalno iskustvoSvo­jim pr­vim ro­ma­nom „Ope­ra­ci­ja Eros” Ana Ber­ba­kov je iz svi­je­ta li­kov­ne umjet­no­sti hra­bro is­ko­ra­či­la u sfe­ru knji­žev­nog stva­ra­nja. Uspjeh pr­vog ro­ma­na, broj­ne pro­mo­ci­je, su­sre­ti sa či­ta­o­ci­ma pod­sta­kli su mla­du kru­še­vač­ku umjet­ni­cu da na­sta­vi da pi­še. Ne­du­go po­sli­je pr­vog ro­ma­na ob­ja­vi­la je pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, a za ovo­go­di­šnji sa­jam pri­pre­ma i no­vi ro­man. Me­đu ko­ri­ca­ma no­ve knji­ge pa­žnju či­ta­la­ca pli­je­ni­će „sta­ra” ju­na­ki­nja, So­fi­ja Ko­vač, ko­ja do­mi­ni­ra u dje­lu „Ope­ra­ci­ja Eros”.
Ana Ber­ba­kov je ro­đe­na 18. ju­la 1985. go­di­ne u Kru­šev­cu. Za­vr­ši­la je Fa­kul­tet za po­slo­va­nje u me­nadž­men­tu i sa­da se ba­vi pi­sa­njem. Svo­je me­na­džer­ske spo­sob­no­sti Ana je is­po­lji­la po ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” ka­da ga je svo­jim su­gra­đa­ni­ma iz­najm­lji­va­la za je­dan di­nar. Iako ka­že da je di­nar sa­mo ma­te­ri­ja­lan, ste­kla je ve­li­ko is­ku­stvo ovim do­bro osmi­šlje­nim po­te­zom, jer je na taj na­čin njen ro­man pro­na­šao za­ni­mljiv put do či­ta­la­ca, no­vi­na­ra i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Po­čet­kom sep­tem­bra na­ša sa­go­vor­ni­ca pla­ni­ra knji­žev­no pred­sta­vlja­nje u Tiv­tu.
● Vaš ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” iz­ne­drio je je­dan neo­bi­čan i in­te­re­san­tan knji­žev­ni lik, ko­ji na­sta­vlja da ži­vi i kroz Va­ša na­red­na dje­la. Ko je za­pra­vo So­fi­ja Ko­vač i ka­ko ste gra­di­li njen lik?
– Glav­ni ju­nak mog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” je, za­pra­vo, ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač. Ona je dio mog ži­vo­ta. Ona je obič­na dje­voj­ka vr­ca­vog du­ha. Ve­o­ma ve­se­la, pu­na po­zi­tiv­nog bun­ta kre­će u po­tra­gu za svo­jim mom­kom Jo­va­nom za ko­ga sum­nja da je otet i od­ve­den u Grč­ku. Na pu­tu ka ze­mlji He­le­na ona ot­kri­va ka­ri­ku po ka­ri­ku tog kri­mi­nal­nog lan­ca. Su­o­ča­va se sa ra­znim iza­zo­vi­ma, za­go­net­ka­ma taj­nih po­ru­ka, za­ple­ta, ko­je tre­ba da ri­je­ši na pra­vi na­čin. To zna­či da i sa­mom či­ta­o­cu da­je za­da­tak da i oni bu­du de­tek­ti­vi ra­me uz ra­me sa njom. U ovom ro­ma­nu ima do­sta eg­zo­ti­ke, ero­ti­ke, umjet­no­sti, mi­sti­ke i de­tek­tiv­ske na­pe­to­sti. Ide­a­lan je za lje­to, ali i zim­ske no­ći ka­da se za­že­li­mo ma­lo lje­ta.
● Va­ša ju­na­ki­nja se la­ga­no, iz pr­ve knji­ge pre­se­li­la u Vaš no­vi ro­man…
– Na­kon pr­vog ro­ma­na htje­la sam da sta­vim tač­ku na So­fi­ju Ko­vač, ali su me či­ta­o­ci po­ko­le­ba­li – ona im se svi­dje­la. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji ko­men­tar je bio „ona je pu­na ži­vo­ta, pu­sti je da ži­vi, na­pra­vi joj naj­u­zbu­dlji­vi­ji ži­vot, ona je dio te­be”. I za­pra­vo, So­fi­ja je po­sta­la dio me­ne, moj al­ter ego. Ta­ko da je na­po­sljet­ku mog du­gog raz­mi­lja­nja od­lu­če­no – So­fi­ja je po­bjed­nik. Ta ma­la mu­dri­ca ima no­vu pri­ču, i to ne bi­lo ka­kvu, već di­ja­mant­sku. No­vi ro­man mo­že­mo oče­ki­va­ti na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga u ok­to­bru. Dru­gi ro­man je uz­bu­dljiv kao i pr­vi, s tom raz­li­kom što je So­fi­ja iz­ra­sla u pra­vu de­tek­tiv­ku ko­ja se ma­lo za­lju­bi­la. Rad­nja ro­ma­na se de­ša­va u Du­brov­ni­ku, a dru­štvo će joj u ovoj avan­tu­ri pra­vi­ti zgod­ni in­spek­tor De­an. Vi­še vam ne bih ot­kri­va­la, jer će­mo se iona­ko vi­dje­ti na saj­mu.
● Pi­še­te po­e­zi­ju. Gdje cr­pi­te na­dah­nu­će, pod­sti­caj za po­et­sko stva­ra­nje? Ka­ko na­sta­ju Va­še pje­sme?
– Kao što sam na po­čet­ku re­kla, po­e­zi­ju pi­šem od osnov­ne ško­le. To je ne­što naj­div­ni­je što je mo­glo da mi se de­si u ovom ži­vo­tu, da imam ta­le­nat za pje­smu. To je dar od Bo­ga. Mo­je pje­sme no­se do­zu mi­sti­ke, ve­o­ma su emo­tiv­ne i ero­tič­ne. Uvi­jek sam vo­di­la ra­ču­na da osta­nem na stra­ni fi­ne ero­ti­ke, jer fi­na ero­ti­ka je kao do­bro vi­no. A po­sli­je do­brog vi­na i na­sta­ne po­ne­ka pje­sma. Ne­ka ima ukus „so­vi­njo­na”, ne­ka je od „mer­lo­ta”, a ne­ka i kom­bi­na­ci­ja sve­ga sa „pi­not no­a­rom” i aro­mom ku­pi­ne i di­vljih lju­bi­či­ca.
● Već go­di­na­ma ste po­sve­će­ni sli­kar­stvu. Va­ša plat­na pre­po­zna­tlji­va su po mo­ti­vi­ma mač­ke. Ka­ko se­be po­zi­ci­o­ni­ra­te kao sli­ka­ra?
– Sli­ka­njem se in­ten­ziv­no ba­vim ne­ko­li­ko go­di­na. Od­u­vi­jek sam vo­lje­la da cr­tam, da pra­vim ski­ce, pod­sjet­ni­ke, to mi je stra­te­ški plan. Ta­ko da me sva­ki su­sret sa plat­nom ra­du­je. Vo­lim jar­ke to­ple bo­je, vo­lim pop-art, mi­ni­ma­li­zam, a ku­bi­zam upi­jam. Svi­đa mi se taj me­di­te­ran­ski-la­ti­no tem­pe­ra­ment. Sko­ro su me pi­ta­li za­što baš mač­ke? I sa­mu se­be sam pi­ta­la dok ni­sam shva­ti­la da se mač­ke ne tru­de da bu­du in­te­re­sant­ne, ne­go za­in­te­re­so­va­ne. To je jed­na od glav­nih for­mu­la za uspjeh bi­lo ko­je vr­ste, u bi­lo ko­joj raz­mje­ri – bi­ti za­in­te­re­so­van. Ka­da pro­mi­je­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i ka­da se dru­ga­či­je po­sta­vi­mo pre­ma po­slu ili ži­vo­tu on­da dru­gi­ma po­sta­je­mo in­te­re­sant­ni. Se­be vi­dim kao kon­struk­to­ra i ka­da je ri­ječ o sli­ka­nju i o pi­sa­nju. Vo­lim da uđem u svoj mi­sti­ko stu­dio, da pu­stim mu­zi­ku i da ra­dim po cio dan. Ta­da sam naj­sreć­ni­ja, jer sam u svom ele­men­tu i u svom uni­ver­zu­mu.
● Po­zi­ci­ja umjet­ni­ka da­nas, u sa­vre­me­nom svi­je­tu sa ne­u­mo­lji­vim za­ko­ni­ma tr­ži­šta ni­je ni­ma­lo za­vid­na. Bu­du­ći da ni­ste od onih umjet­ni­ka ko­ji če­ka­ju ili oče­ku­ju već sa­mi pre­u­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­kav je Vaš stav po ovom pi­ta­nju?
– Kao ne­ko ko je stu­di­rao oblast mar­ke­tin­ga tr­ži­šte mi ni­je stra­no. Umjet­ni­ci ne bi tre­ba­lo da bu­du pri­nu­đe­ni da idu na tr­ži­šte, već da bu­du dio nje­ga bez ika­kvog pri­si­lja­va­nja. Po me­ni je naj­ljep­še ka­da us­pješ da na­pra­viš ne­što do­bro, naj­pri­je to da po­di­je­liš sa so­bom, pa on­da sa dru­gi­ma, a na­po­sljet­ku i ostva­riš ma­te­ri­jal­nu do­bit. Jer, ka­da se to de­si on­da su sve stva­ri spo­je­ne u jed­no – i li­je­po i ko­ri­sno. Vo­lim da is­tra­žu­jem tr­ži­šte, svi­đa mi se obi­lje mo­guć­no­sti ko­ju nu­di in­ter­net i sve što ide uz veb mar­ke­ting. U da­na­šnje vri­je­me mi mo­že­mo da uči­mo stra­ne je­zi­ke i dru­ge vje­šti­ne pu­tem in­ter­ne­ta za ma­lo ili bez ima­lo nov­ca, a to zna­či da mo­že­mo iz se­be da iz­vu­če­mo mak­si­mum. Na­rav­no, to zna­ju oni ko­ji že­le da us­pi­ju u ži­vo­tu.
M.Mi­lo­sa­vlje­vić

Usko­ro u Tiv­tu

● Po­red na­stu­pa na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga ka­kve pla­no­ve ima­te za na­red­ni pe­ri­od?
– Po­čet­kom sep­tem­bra bi­ću u Cr­noj Go­ri, gdje ću odr­ža­ti pro­mo­ci­ju knji­ga u Tiv­tu. Na­kon to­ga po­sve­ću­jem se Saj­mu knji­ga, a kra­jem go­di­ne pri­dru­žu­jem se jed­noj šar­mant­noj gru­pi ko­ja će uljep­ša­ti zim­sku Mi­ni­ja­du. Ovo­go­di­šnja po­bje­da na kon­kur­su za naj­bo­lji di­zajn, ko­ji je ras­pi­sa­la kom­pa­ni­ja Mi­ni Sr­bi­ja i Mik­ser Ha­us do­ni­je­li su mi naj­ve­ću sa­tis­fak­ci­ju. Uži­va­la sam u vo­žnji u di­zaj­ni­ra­nom mi­ni ku­pe­ru i do­ka­za­la se­bi da se trud na kra­ju is­pla­ti. Sa­da se po­sve­ću­jem svom udru­že­nju za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, svom Mi­ni­ju i svom mi­ni ko­smo­su na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin – ga­je­ći se­be, ži­vo­ti­nje i lju­de oko se­be.

U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=562721&datum=2016-09-02&naslov=Ni%20od%20%E8ega%20samnapravila%20mnogo