Tag Archives: #books

Šarmantna recenzija o Erosu!!!

Ja sam kao Vaš probni pilot bio u prilici da pročitam roman „Operacija Eros” Ane Berbakov i još Anee. Sama uloga probnog pilota nosi neizvesnost i adrenalin što u mojim godinama može biti uzbuđujuće, ali i fatalno.  Kao što vidite izbegao sam sva iskušenja i večeras sam ispred Vas. Roman „Operacija Eros“ u svom žanrovskom odredištu naslovljen je kao kriminalistički što podrazumeva specifični milje, žandarma i lopova, policije i gangstera, a da pokožem malo i erudicije začetnik ovakve vrste i rodonačelnik  je ni manje ni više nego Edgar Alan Po i njegova knjiga „Ubistvo u ulici Morg“.

Šalu na stranu ovo ističem jer u nekim našim kritičkim krugovima odnos prema ovom žanru nije na najvišoj ceni. Tako će veoma mali broj kritičara u ovu vrstu proze uvrstiti i romane Umberta Eka „Ime ruže“ i „Fukoovo klatno“, iako oni po svim činiocima upravo spadaju u ovaj žanr.  No, ako krenemo dalje u analizu žanra dolazimo da se pomenuti roman „Operacija Eros“ može svrstati u podgrupu detektivskih romana gde je naš glavni lik promućuran, inteligentan i sposoban koji svijim kvalitetima uspeva da razreši naizgled nerazrešivi lavirint zločina. U ovu kategoriju spadaju opšte poznati detektivi Dojlijev Šerlok Holms, Simenonov inspektor Megre i Herkul Poare Agate Kristi za koju naša spisateljica ističe da joj je uzor. Razlika između pomenutih detektiva i junaka „Erosa“ je u polu, po prvi put ovde imamo junakinju, studentkinju kriminalistike i detektivku Sofiju Kovač koja u ovaj zaplet pored prirodne radoznalosti jedne profesije ulazi i ženski, odnosno, emocionalno tragom nepreboljene joj ljubavi pema čoveku koji se poigrao njenim osećanjima.

Kad smo već kod emocija nameće se dilema da li ovaj roman možemo da podvedemo kroz žensko pismo, ili nasuprot njemu žensko pisanje. Ako je cilj ženskog pisma subverzija u odnosu na važeći književni kanon i podrivanje na planu jezika i forme, žanra i ideologije odgovor bi bio negativan jer naša spisateljica poštuje sve kanone kriminalističkog romana sa zapletom, istražnim postupkom, neizvešnošu, naglim i neočekivanim obrtima i konačnim razrešenjem i privođenjem kriminalaca pravdi.

Ono što je meni interesantno i što čini razliku je da su svi ključni akteri u ovoj priči u stvari akterke. Tako imamo pored glavnog detektiva Sofije Kovač kao nosioce radnje njenu tetku, Jovanovu sestru, inspektorku grčke policije, misteriozu i lepu Poljakinju, ćerku preduzimača Aleksandrića, koja je u stvari i glava i mozak hobotnice zvane Eros. U ovom romanu muškarci su uglavnom oni koji su zaduženi da tuku i budu tučeni.

U kriminalnom romanu Ane Berbakov sve se odvija u svetu dilera droge i kradljivaca i ilegalnih trgovaca umetninama i upravo umetnička slika kuće okružene divljim ljubičicama navešće našu junakinju na pravi trag. Radi se o slici Pavlosa Pavlua, ali ako po savremenim metodama erudicije, odnosno internet pretrage zapitate sveznajućeg boga zvanog Gugl, pomenutog slikara čijim su delima opsednuti osnivači kriminalne organizacije Eros nećete naći. Naime, u maniru Borhesa i posmodernista imamo imaginarnog, nepostojećeg slikara i njegov slikarski opus kojeg je u svojoj glavi smislila i osmislila autorka da bi joj pomogao u razrešenju detektivskog traganja.

U romanu “Operacija Eros” imamo maksimalan zaplet i minimum erotike, i to uglavnom autoerotike i samozadovljstva sopstvenim izgledom već pominjane Sofije Kovač. Ako u svakom junaku knjige, pogotovo glavnom, ima po malo i pisca ovo dosta govori i o autoru. Imače provokativni naslov knjige u čijoj je žiži grčki bog Eros koji je oličenje ljuvbavi strasti, požude, ali i same ljubavi što knjizi daje posebnu mističnost. Smatra se da Eros sin Afrodite i Ares ili Hefesta, a da ga je Zevs iz ljubomore još na rođenju osudio na smrt, od koje ga je spasla majka koja ga je sakrila i poverila divljim lavicama na čuvanje. Za Erosa se veruje da je prvi izašao iz haosa i da je jedan od primordijalnih bogova koji je odgovoran za spajanje Urana i Geje odnosno Neba i Zemlje što ovom romanu dodaje i mističku dimenziju.

Stil ovog romana je izgrađen, rečenice teku glatko i daju mnogo detalja, pa tako naša junakinja pije najčešće džin, sluša džez i samozadovoljno uživa u odrazu svoje guze u ogledalu. Naracija je podređena radnji bez nepotrebnih pasaža, baš kako i priliči kriminalnom romanu kako ne bi usporavala akciju. Na psihološkom planu imamo još jednu metamofozu, Sofija Kovač u knjigu ulazi kao zaljubljena mlada žena, gotovo devojčica, kojoj još bride usne od poljubaca na velikom odmoru, a na kraju knjige je mlada žena svesna svoje lepote i svojih kvaliteta. Knjigu Vam preporučujem čitanje, i sa nestrpljenjem očekujem nove slučajeve i dogodovštine Sofije Kovač.

Milan Miletić, pisac

 

 

ZAŠTO KAŽEŠ KNJIGA A MISLIŠ NA SEX? – prica napisana po istinitom dogadjaju

Kada sam 2015. godine ušla u priču koja je do tada meni bila nepoznata nisam shvatala da su loše stvari upravo skriveni blagoslov i da Univerzum „ne radi“ protiv mene, nego da je to neophodno iskustvo kroz koje moram da prođem. Vatreno krštenje!

Dakle, septembar 2015.godine sedim u restoranu hotela „Srbija“. Čekam da se pojavi moj novi poslovni partner iz oblasti izdavaštva. Ja, pisac, na početku karijere. U tom trenutku iza sebe imam samo jedan objavljeni roman – „Operacija Eros“. Tiraž rasprodat, promocije uspešne, ali iz nekog razloga moj tadašnji izdavač nezadovoljan učinkom mog rada. Ovo će mi dugo ostati nepoznanica, ali kasnije ću shvatiti i zbog čega je prekinuo saradnju sa mnom. Razmišljam o svemu tome i pokušavam da povučem paralelu između onog prethodnog i ovog sada što mi se dešava.

Ulazi on. U crnom odelu sa crnom rolkom. Ponosno nosi svoje zlatno ime i zub u vilici. Prilazi kezavog lica i pozdravlja se sa mnom, najpre rukuje, a onda ovlaš svoj obraz priljubljuje uz moj. Jak parfem. Osećam svu njegovu težinu u nozdrvama. Seda naspram mene. Posmatra me nekoliko sekundi, a onda iz unutrašnjeg džepa vadi „Sobranie“. Pali cigaretu. Konobar prilazi i naručujemo piće, isto ono koje će mi kasnije zapasti…

Kažu ljudi da greške ne postoje. Mi se uvek nalazimo na pravom mestu i tu nema nepravilnosti. Stvari koje nam u tom trenutku izgledaju slučajno, neophodne su za naše duhovno otkrivanje.

„Razmišljam kako da se postavim prema tebi“, reče on u susretu koji je tekao izvesnom težinom. „Ne znam kako da te profilišem kao pisca“.

„Ja već imam svoj profil“, rekoh kratko.

„Ako misliš da si Bog posle jednog romana, prevarila si se. Ti još treba da učiš… ali tu ima štofa“, reče cinično odmeravajući me.

„U kom smislu?“

„Za svaku knjigu je potrebna dobra naslovnica, a  ja mislim da treba da dođeš kod mene da te fotografišem. Jesi li ponela minić i štikle?“

„Nisam znala da je potreban minić da bi se objavila knjiga?“, upitah.

„Pa gledaj, ja ti ne mogu garantovati uspeh ako kreneš trnovitim putem, ali ako zažmuriš i raširiš noge tu već mogu“, samouverenost je proizilazila iz njegovog glasa.

„Verovatno treba da budem obučena kao prostituka?“

„Otprilike“, nasmejao se zlobno i postavio ultimatum: „Ili tako ili nema knjige“.

Nasmejah se i ja… zlobno i rekoh:

„Lepo, ali neostvarljivo“.

„Ti misliš da ću ja stalno dolaziti u Beograd, je l’ znaš ti koliko sve ovo košta, gorivo, piće, moje vreme…“, blago povišenim tonom nastavlja razgovor, dok moja pesnica pulsira nekom čudnom energijom. Ustajem i svom snagom zalepljujem pesnicu posred stola. Puče, a naši se neprijateljski pogledi ukrstiše.

„Slušaj“, nagnuh se ka njemu. „Ja nisam otvaračica nogu, ali mogu mnogo veliki trn da budem“, rekoh tiho ravnim tonom. Nastavak scene opisala bih kratko – ostao je iza mojih leđa.

Kada shvatiš da je loše iskustvo neophodno da bi ono dobro tek došlo po tebe onda prestaje da te boli glava. Međutim, nije to bilo tako jednostavno. Mene je prestala da boli glava nakon dve neprospavane noći. Ovim kratkim literalnim prikazom želela sam da prikažem situaciju kroz koju sam prolazila te paklene 2015.godine. Bol i pritisak u glavi nije me popuštao tokom narednih dana. Koktel emocija pritiskao je, čini mi se, svaki nerv u mojoj lobanji – bes, očaj, tuga, krivica, strah, ni sama ne znam zbog čega sam se tako osećala, iako sam bila svesna da sam sačuvala sebe i sopstvenu slobodu. Po stotinu puta pitala sam se da li sam donela ispravnu odluku? Jesam li trebala da krenem linijom manjeg otpora i pristanem na uslove koji mi se u startu nisu svideli? Hoću li uspeti nakon ove odluke? Pogledala sam u kalendar – sajam knjiga se bližio, a ja nisam imala novu knjigu. Očaj.

I onda, konačno dođe i taj 25. septembar. Sedim u „Green net-u“ sa prijateljicom Milom. Ona vidi sav očaj koji se preliva na mom licu i onda njene reči kao ples u vazduhu odjeknuše mojim ušima:

„Zbog čega se zezaš sa sobom? Zašto ne otvoriš svoju izdavačku kuću i predstaviš je na sajmu?“

„Ja… da imam izdavačku kuću… nemam vremena…“, govorila sam sa prekidima, a u stvari kiseonik je dolazio do mozga.

„Imaš vremena, imaš knjige, naći ćeš sponzore, nije to skupo. Skuplje bi ti bilo da si pristala na seksualnu ucenu zbog koje bi se kasnije pokajala“.

Tada sam se zapitala i nikada više:

Ana, želiš li da budeš jasna i čista pred sobom, zbog čega se plašiš neuspeha, zbog čega se bojiš slabijeg od sebe, jednog običnog manipulanta, zbog čega umanjuješ svoju snagu, mudrost, lepotu i ljubav prema sebi? Ti to možeš!

Ti to možeš!

Ti to možeš!

Ti to možeš!

Naredne tri nedelje ponavljanje ovih rečenica imalo je magijsko dejstvo na ono što se tada dešavalo u mom životu.

Kada spoznaš ko si i shvatiš da sva snaga leži u tebi, onda se i najtvrđa vrata otvaraju pred tobom. Za manje od 20 dana putem sponzorstva skupila sam oko 1000 evra, uspela da priredim zbirku dvojezične poezije „Svetlost svesti“ i odštampam drugi tiraž romana „Operacija Eros“. „Štand jednog pisca“, kasnije i CAESAR BOOKS, ugledao je svetlost dana poslednje nedelje oktobra na sajmu knjiga u Beogradu. Zvanično, 25.09.2015.godina smatra se rođendanom najmanje-najjače izdavačke kuće u regionu „Caesar Books“.

Znam da mnoge devojke i žene prolaze kroz ucene muškaraca koji žele da ih uvere da bez seksa ne mogu da uspeju, a devojke sa niskim samopouzdanjem pristaju na sve i svašta samo da bi do tog uspeha i došle. Zato i želim da kažem: Devojko, muškarac koji te ucenjuje ne zavređuje tvoju pažnju, jer do uspeha se ne dolazi putem ucena i kreveta. Jednostavno – ne spavaj sa kretenom, jer od kretena ne možeš ništa dobro dobiti. Ne unižavaj sopstvenu vrednost, svoje snove, ciljeve i želje, ti treba da budeš voljena žena, a ne krpa koju će neki kreten za jednu noć potrošiti, odbaciti ili preporučiti svom prijatelju, takođe, nekom kretenu. Budi ono što jesi – budi Dama sa velikim D i jasnim NE, onim NE koje ćete voditi kroz život. Jasno NE kao amajlija koja ćete štititi, čak i onda kada u trenu posustaneš, jasno NE koje ćete podsetiti zbog čega si i kako počela, jasno NE koje će ti uvek stajati pred očima i govoriti NE odustaj nikad od sebe. Je l’ sam rekla dovoljno jasno NE!?