Tag Archives: berbakov

Cat Corner box

Novi proizvod iz Cat Cornera – C.C. Box. Idealna kutija za sve tajnovite čari koje želite sakriti od očiju javnosti ili vaše tašte ili svekrve… Mačak, mornar Jack dobro čuva svaku vašu reč i plovi tiho po vašim tajnama.

Materijal: drvo,

Boja: bela vodootporna

Tehnika: dekupaž

Dimenzije: 17 x 10 x 10 cm

Dizajn: Cat Corner

Izrada: ručno pravljena – handmade by Marko

Mačke stigle na aerodrom “Nikola Tesla” u Beogradu

Mačke stigle na aerodrom. Cat Corner proizvode možete nabaviti u knjižari Službenog glasnika na aerodromu “Nikola Tesla”, kao i romane “Operacija EROS” i “Dijamantska prašina” u svim knjižarama Službenog glasnika na teritoriji Republike Srbije.

 

 

Početak puta – I deo

Bio jednom jedan peh i imao je sina po imenu Uspeh

Bio jednom jedan peh, kakav peh, dobar peh i imao je srećnog sina koji se zvao Uspeh…

Tako počinje jedna od najlepših bajkovitih priča na svetu. A da li tako počinje i vaša priča? A zašto ne bi? Ne bi bilo loše da počne otvaranjem šampanjca, pampura koji puca i katapultira se u vazduh. Zamislite taj zvuk pampura, taj trenutak sreće, tu toplinu, milinu koja se širi grudima, vlažnost u očima i veselu krivulju na usnama. Osećate li to? Kladim se da ste sigurno bar jednom osetili takvo zadovoljstvo u životu, a ako niste onda je vreme da se potrudite da dodjete do njega.

Dodjite po njega, krenite ka njemu.

Ono što sam kroz svoj dosadašnji mladački život naučila je da se sreća i uspeh ne čekaju. Oni se grabe. Ali se ne grabe na uštrb drugih, nego se grabe grleći ih kao svoje najmilije. Grlite ih i ljubite, osvestite nesvesno i živite svoje snove. Šta možete izgubiti? Šta sam ja mogla da izgubim, ništa loše, sem par kilograma J šalim se.

Moja priča je sasvim obična, i ja sam obična, ali moj susret sa srećom je bio zaista neobičan…

Kao i svi počela sam od nule. Ono što sam imala napočetku bila je obična sveska i olovka što je sasvim dovoljno za jednog pisca. Ali i nedovoljno.

Mislite li da svako ko ima olovku i papir da bude pisac?

Može li svako ko ima klešta i šrafciger da bude majstor?

Naravno da ne.

Svako od nas je predodređen za nešto, svako u sebi nosi svoj lični kod, urodjeni talenat i nasledni gen.

Ali da li je to dovoljno za uspeh?

Naravno da ne.

Najbitniji sastojak svakog uspeha su ljubav, osmeh i volja. Ali oni nisu samo osećanje želje, nego i akcije. Dugo sam se preispitivala u sebi šta želim biti, šta je to što je meni potrebno da budem srećna, šta zaista želim od života?

Da li želim da živim ili da životarim?

Posle niz pitanja i intimnih testova nije bilo teško pogoditi šta želim biti.

I dok su se drugi „žalili“ na krizu, ja sam se usredsedila na sebe i donela jednu od najvećih odluka u životu – da sam pisac (ne da budem, nego da već jesam). I ponašala sam se tako kao da to već imam, kao da sam napisala bar jedno deset romana. Osećaj je fenomenalan, onda i kada zamišljate da nešto imate što trenutno nemate. I upravo tu je caka – u vašoj emociji prema želji, u vašem poravnjanju sa Univerzumom.

I tu počinje moja priča…

 

 

Intervju “Ilustrovana politika” – Agata kao uzor

U trenutku kada je izašao moj intervju u “Ilustrovanoj politici” shvatila sam da je znanje naš najveći imetak. “Agata kao uzor” kao što piše u samom naslovu je još jedna potvrda da mnogo toga možemo naučiti čitajući knjige. Naše samoobrazovanje ili edukacija na našu inicijativu nam može pomoći da poboljšamo našu emotivnu, finansijsku, materijalnu, zdravstvenu sferu života. Danas nam internet puža mnogo više mogućnosti nego ranije. Danas možemo učiti jezike i mnoge druge veštine putem online kurseva. Takođe, možemo da čitamo i knjige. O ovome ne bih pisala da nisam mnoge knjige od Agate Kristi pročitala upravo preko interneta i tako saznala puno toga o njoj. I ne samo o njoj…

ana

U TIVTU PREDSTAVLJENA „OPERACIJA EROS” ANE BERBAKOV

Slika

Autorka u Tivtu

Roman o misteriji i ljepoti BalkanaTi­vat­skoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji Ljet­nji­kov­ca Bu­ća pred­sta­vlje­na je „Ope­ra­ci­ja Eros”, pr­vi ro­man Kru­še­vljan­ke Ane Ber­ba­kov. Dje­lo je na­mi­je­nje­no lju­bi­te­lji­ma kri­mi­na­li­stič­kog žan­ra.
Ane Ber­ba­kov od ma­lih no­gu pi­še pje­sme, pri­če, a u slo­bod­no vri­je­me sli­ka akva­re­le i fo­to­gra­fi­še. Ipak, ot­kri­la je da joj naj­vi­še le­že ro­ma­ni po uzo­ru na Ar­tu­ra Ko­na­na Doj­la, Aga­tu Kri­sti, Ja­na Fle­min­ga.
– Pr­vi put sam u Tiv­tu kao pi­sac, ra­ni­je sam do­la­zi­la kao tu­ri­sta. I, za­i­sta, sam za­di­vlje­na ka­ko Ti­vat na­pre­du­je i raz­vi­ja se. Ta­ko tre­ba da raz­vi­ja­mo i kul­tu­ru. Da bu­de­mo otvo­re­ni kao što je Ti­vat otvo­ren – re­kla je Ana. O svom knji­žev­nom pr­vi­jen­cu ka­že da je „Ope­ra­ci­ja Eros” jed­na neo­ba­ve­zu­ju­ća, pit­ka knji­ga, ob­ja­vlje­na 2013.
– De­tek­tiv­ski ro­ma­ni se pu­no či­ta­ju, ali ih do­ma­ći pi­sci uglav­nom ne pi­šu. Za­što, ne znam. Na­sta­vak bi tre­ba­lo da iza­đe za Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du. Ovo je pri­ča o uz­bu­dlji­voj mi­ste­ri­ji i lje­po­ti Bal­ka­na. Opa­sno­sti vre­ba­ju iza sva­kog ko­ra­ka. Naš Bal­kan za­i­sta je li­jep. Na ovim pro­sto­ri­ma mi ima­mo mno­go to­ga da po­nu­di­mo, ali kao da to ne zna­mo da ura­di­mo. Glav­na ju­na­ki­nja je So­fi­ja Ko­vač, de­voj­ka če­lič­nog pre­zi­me­na. Rad­nja se de­ša­va u Grč­koj, na mo­ru. Ne­ću da vam ot­kri­vam de­ta­lje pri­če, na­dam se da će vam ro­man bi­ti za­ni­mljiv – is­ta­kla je Ana Ber­ba­kov.
Ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” po­sve­ti­la je maj­ci Da­ni­e­li „lič­nom de­tek­ti­vu” što bi mo­glo da se pro­tu­ma­či da je od­ra­sla u po­ro­di­ci po­li­cij­skog is­tra­ži­te­lja, pa da joj sa­ma pro­ble­ma­ti­ka ni­je stra­na. Pi­san je u pr­vom li­cu, na­ra­tor­ka u ro­ma­nu je So­fi­ja Ko­vač, stu­dent­ki­nja kri­mi­na­li­sti­ke ko­ja vo­li svoj bu­du­ći po­sao i za­to je sprem­na da i pri­je kra­ja obra­zo­va­nja poč­ne da se ba­vi nji­me iako je zna­ča­jan pod­strek i taj po­da­tak da je nje­na biv­ša i za sa­da je­di­na lju­bav u opa­sno­sti. Mi­ste­ri­o­zni ne­sta­nak Jo­va­na ko­ga još ni­je pre­bo­le­la mo­ti­vi­še So­fi­ju da se ode to­kom ljet­njeg ras­pu­sta u Grč­ku to omi­lje­no srp­sko lje­to­va­li­šte ne bi li ušla u trag mla­di­ću ko­ga ni­je mo­gla da za­bo­ra­vi.
Ž.K.
U celosti preuzeto sa sajta DANonline:
http://www.dan.co.me/indexprovjera.phtml?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=563726&datum=2016-09-09&naslov=Roman+o+misteriji+i+ljepoti+Balkana&kliknut=1473623008000&fasb=22

INTERVJU: ANA BERBAKOV, KNJIŽEVNICA KOJA JE DOBRIM MARKETINGOM OSVOJILA PUBLIKU

 

Slika

Ni od čega sam napravila mnogo

Na početku karijere, bila sam ograničena budžetom tako da nisam imala mnogo izbora u reklamiranju svog romana. U tom pogledu, izabrala sam onaj kreativniji tzv. gerilski marketing – isključi budžet, uključi mozak. Osmislila sam kampanju u kojoj sam iznajmljivala knjigu za dinar. To je bilo fenomenalno iskustvoSvo­jim pr­vim ro­ma­nom „Ope­ra­ci­ja Eros” Ana Ber­ba­kov je iz svi­je­ta li­kov­ne umjet­no­sti hra­bro is­ko­ra­či­la u sfe­ru knji­žev­nog stva­ra­nja. Uspjeh pr­vog ro­ma­na, broj­ne pro­mo­ci­je, su­sre­ti sa či­ta­o­ci­ma pod­sta­kli su mla­du kru­še­vač­ku umjet­ni­cu da na­sta­vi da pi­še. Ne­du­go po­sli­je pr­vog ro­ma­na ob­ja­vi­la je pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, a za ovo­go­di­šnji sa­jam pri­pre­ma i no­vi ro­man. Me­đu ko­ri­ca­ma no­ve knji­ge pa­žnju či­ta­la­ca pli­je­ni­će „sta­ra” ju­na­ki­nja, So­fi­ja Ko­vač, ko­ja do­mi­ni­ra u dje­lu „Ope­ra­ci­ja Eros”.
Ana Ber­ba­kov je ro­đe­na 18. ju­la 1985. go­di­ne u Kru­šev­cu. Za­vr­ši­la je Fa­kul­tet za po­slo­va­nje u me­nadž­men­tu i sa­da se ba­vi pi­sa­njem. Svo­je me­na­džer­ske spo­sob­no­sti Ana je is­po­lji­la po ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” ka­da ga je svo­jim su­gra­đa­ni­ma iz­najm­lji­va­la za je­dan di­nar. Iako ka­že da je di­nar sa­mo ma­te­ri­ja­lan, ste­kla je ve­li­ko is­ku­stvo ovim do­bro osmi­šlje­nim po­te­zom, jer je na taj na­čin njen ro­man pro­na­šao za­ni­mljiv put do či­ta­la­ca, no­vi­na­ra i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Po­čet­kom sep­tem­bra na­ša sa­go­vor­ni­ca pla­ni­ra knji­žev­no pred­sta­vlja­nje u Tiv­tu.
● Vaš ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” iz­ne­drio je je­dan neo­bi­čan i in­te­re­san­tan knji­žev­ni lik, ko­ji na­sta­vlja da ži­vi i kroz Va­ša na­red­na dje­la. Ko je za­pra­vo So­fi­ja Ko­vač i ka­ko ste gra­di­li njen lik?
– Glav­ni ju­nak mog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” je, za­pra­vo, ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač. Ona je dio mog ži­vo­ta. Ona je obič­na dje­voj­ka vr­ca­vog du­ha. Ve­o­ma ve­se­la, pu­na po­zi­tiv­nog bun­ta kre­će u po­tra­gu za svo­jim mom­kom Jo­va­nom za ko­ga sum­nja da je otet i od­ve­den u Grč­ku. Na pu­tu ka ze­mlji He­le­na ona ot­kri­va ka­ri­ku po ka­ri­ku tog kri­mi­nal­nog lan­ca. Su­o­ča­va se sa ra­znim iza­zo­vi­ma, za­go­net­ka­ma taj­nih po­ru­ka, za­ple­ta, ko­je tre­ba da ri­je­ši na pra­vi na­čin. To zna­či da i sa­mom či­ta­o­cu da­je za­da­tak da i oni bu­du de­tek­ti­vi ra­me uz ra­me sa njom. U ovom ro­ma­nu ima do­sta eg­zo­ti­ke, ero­ti­ke, umjet­no­sti, mi­sti­ke i de­tek­tiv­ske na­pe­to­sti. Ide­a­lan je za lje­to, ali i zim­ske no­ći ka­da se za­že­li­mo ma­lo lje­ta.
● Va­ša ju­na­ki­nja se la­ga­no, iz pr­ve knji­ge pre­se­li­la u Vaš no­vi ro­man…
– Na­kon pr­vog ro­ma­na htje­la sam da sta­vim tač­ku na So­fi­ju Ko­vač, ali su me či­ta­o­ci po­ko­le­ba­li – ona im se svi­dje­la. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji ko­men­tar je bio „ona je pu­na ži­vo­ta, pu­sti je da ži­vi, na­pra­vi joj naj­u­zbu­dlji­vi­ji ži­vot, ona je dio te­be”. I za­pra­vo, So­fi­ja je po­sta­la dio me­ne, moj al­ter ego. Ta­ko da je na­po­sljet­ku mog du­gog raz­mi­lja­nja od­lu­če­no – So­fi­ja je po­bjed­nik. Ta ma­la mu­dri­ca ima no­vu pri­ču, i to ne bi­lo ka­kvu, već di­ja­mant­sku. No­vi ro­man mo­že­mo oče­ki­va­ti na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga u ok­to­bru. Dru­gi ro­man je uz­bu­dljiv kao i pr­vi, s tom raz­li­kom što je So­fi­ja iz­ra­sla u pra­vu de­tek­tiv­ku ko­ja se ma­lo za­lju­bi­la. Rad­nja ro­ma­na se de­ša­va u Du­brov­ni­ku, a dru­štvo će joj u ovoj avan­tu­ri pra­vi­ti zgod­ni in­spek­tor De­an. Vi­še vam ne bih ot­kri­va­la, jer će­mo se iona­ko vi­dje­ti na saj­mu.
● Pi­še­te po­e­zi­ju. Gdje cr­pi­te na­dah­nu­će, pod­sti­caj za po­et­sko stva­ra­nje? Ka­ko na­sta­ju Va­še pje­sme?
– Kao što sam na po­čet­ku re­kla, po­e­zi­ju pi­šem od osnov­ne ško­le. To je ne­što naj­div­ni­je što je mo­glo da mi se de­si u ovom ži­vo­tu, da imam ta­le­nat za pje­smu. To je dar od Bo­ga. Mo­je pje­sme no­se do­zu mi­sti­ke, ve­o­ma su emo­tiv­ne i ero­tič­ne. Uvi­jek sam vo­di­la ra­ču­na da osta­nem na stra­ni fi­ne ero­ti­ke, jer fi­na ero­ti­ka je kao do­bro vi­no. A po­sli­je do­brog vi­na i na­sta­ne po­ne­ka pje­sma. Ne­ka ima ukus „so­vi­njo­na”, ne­ka je od „mer­lo­ta”, a ne­ka i kom­bi­na­ci­ja sve­ga sa „pi­not no­a­rom” i aro­mom ku­pi­ne i di­vljih lju­bi­či­ca.
● Već go­di­na­ma ste po­sve­će­ni sli­kar­stvu. Va­ša plat­na pre­po­zna­tlji­va su po mo­ti­vi­ma mač­ke. Ka­ko se­be po­zi­ci­o­ni­ra­te kao sli­ka­ra?
– Sli­ka­njem se in­ten­ziv­no ba­vim ne­ko­li­ko go­di­na. Od­u­vi­jek sam vo­lje­la da cr­tam, da pra­vim ski­ce, pod­sjet­ni­ke, to mi je stra­te­ški plan. Ta­ko da me sva­ki su­sret sa plat­nom ra­du­je. Vo­lim jar­ke to­ple bo­je, vo­lim pop-art, mi­ni­ma­li­zam, a ku­bi­zam upi­jam. Svi­đa mi se taj me­di­te­ran­ski-la­ti­no tem­pe­ra­ment. Sko­ro su me pi­ta­li za­što baš mač­ke? I sa­mu se­be sam pi­ta­la dok ni­sam shva­ti­la da se mač­ke ne tru­de da bu­du in­te­re­sant­ne, ne­go za­in­te­re­so­va­ne. To je jed­na od glav­nih for­mu­la za uspjeh bi­lo ko­je vr­ste, u bi­lo ko­joj raz­mje­ri – bi­ti za­in­te­re­so­van. Ka­da pro­mi­je­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i ka­da se dru­ga­či­je po­sta­vi­mo pre­ma po­slu ili ži­vo­tu on­da dru­gi­ma po­sta­je­mo in­te­re­sant­ni. Se­be vi­dim kao kon­struk­to­ra i ka­da je ri­ječ o sli­ka­nju i o pi­sa­nju. Vo­lim da uđem u svoj mi­sti­ko stu­dio, da pu­stim mu­zi­ku i da ra­dim po cio dan. Ta­da sam naj­sreć­ni­ja, jer sam u svom ele­men­tu i u svom uni­ver­zu­mu.
● Po­zi­ci­ja umjet­ni­ka da­nas, u sa­vre­me­nom svi­je­tu sa ne­u­mo­lji­vim za­ko­ni­ma tr­ži­šta ni­je ni­ma­lo za­vid­na. Bu­du­ći da ni­ste od onih umjet­ni­ka ko­ji če­ka­ju ili oče­ku­ju već sa­mi pre­u­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­kav je Vaš stav po ovom pi­ta­nju?
– Kao ne­ko ko je stu­di­rao oblast mar­ke­tin­ga tr­ži­šte mi ni­je stra­no. Umjet­ni­ci ne bi tre­ba­lo da bu­du pri­nu­đe­ni da idu na tr­ži­šte, već da bu­du dio nje­ga bez ika­kvog pri­si­lja­va­nja. Po me­ni je naj­ljep­še ka­da us­pješ da na­pra­viš ne­što do­bro, naj­pri­je to da po­di­je­liš sa so­bom, pa on­da sa dru­gi­ma, a na­po­sljet­ku i ostva­riš ma­te­ri­jal­nu do­bit. Jer, ka­da se to de­si on­da su sve stva­ri spo­je­ne u jed­no – i li­je­po i ko­ri­sno. Vo­lim da is­tra­žu­jem tr­ži­šte, svi­đa mi se obi­lje mo­guć­no­sti ko­ju nu­di in­ter­net i sve što ide uz veb mar­ke­ting. U da­na­šnje vri­je­me mi mo­že­mo da uči­mo stra­ne je­zi­ke i dru­ge vje­šti­ne pu­tem in­ter­ne­ta za ma­lo ili bez ima­lo nov­ca, a to zna­či da mo­že­mo iz se­be da iz­vu­če­mo mak­si­mum. Na­rav­no, to zna­ju oni ko­ji že­le da us­pi­ju u ži­vo­tu.
M.Mi­lo­sa­vlje­vić

Usko­ro u Tiv­tu

● Po­red na­stu­pa na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga ka­kve pla­no­ve ima­te za na­red­ni pe­ri­od?
– Po­čet­kom sep­tem­bra bi­ću u Cr­noj Go­ri, gdje ću odr­ža­ti pro­mo­ci­ju knji­ga u Tiv­tu. Na­kon to­ga po­sve­ću­jem se Saj­mu knji­ga, a kra­jem go­di­ne pri­dru­žu­jem se jed­noj šar­mant­noj gru­pi ko­ja će uljep­ša­ti zim­sku Mi­ni­ja­du. Ovo­go­di­šnja po­bje­da na kon­kur­su za naj­bo­lji di­zajn, ko­ji je ras­pi­sa­la kom­pa­ni­ja Mi­ni Sr­bi­ja i Mik­ser Ha­us do­ni­je­li su mi naj­ve­ću sa­tis­fak­ci­ju. Uži­va­la sam u vo­žnji u di­zaj­ni­ra­nom mi­ni ku­pe­ru i do­ka­za­la se­bi da se trud na kra­ju is­pla­ti. Sa­da se po­sve­ću­jem svom udru­že­nju za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, svom Mi­ni­ju i svom mi­ni ko­smo­su na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin – ga­je­ći se­be, ži­vo­ti­nje i lju­de oko se­be.

U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=562721&datum=2016-09-02&naslov=Ni%20od%20%E8ega%20samnapravila%20mnogo

PASTICIO – grčke makarone

recept 011 … a detektivi traže!

– pakovanje šupljih makarona obariti;

– umutiti jedno jaje i pavlaku i pomešati sa makaronama;

– 1/ kg mlevenog mesa dinstati sa lukom i šargarepom i kuvanim paradajizom;

– Dodati i ostale začine po zelji;

– Besamel sos: 50 g putera ili margarina i 50 g brašna propržiti, pa naliti 1/2 l toplog mleka. Uz mešanje kuvati dok se masa ne zgusne.

– U podmazan pleh ređati makarone, meso, bešamel i odozgo rendani kačkavalj. Peći dok bešamel ne uhvati koricu.

Καλή όρεξη!