Tag Archives: #ana

Ni od čega sam napravila mnogo

Na početku karijere, bila sam ograničena budžetom tako da nisam imala mnogo izbora u reklamiranju svog romana. U tom pogledu, izabrala sam onaj kreativniji tzv. gerilski marketing – isključi budžet, uključi mozak. Osmislila sam kampanju u kojoj sam iznajmljivala knjigu za dinar. To je bilo fenomenalno iskustvoSvo­jim pr­vim ro­ma­nom „Ope­ra­ci­ja Eros” Ana Ber­ba­kov je iz svi­je­ta li­kov­ne umjet­no­sti hra­bro is­ko­ra­či­la u sfe­ru knji­žev­nog stva­ra­nja. Uspjeh pr­vog ro­ma­na, broj­ne pro­mo­ci­je, su­sre­ti sa či­ta­o­ci­ma pod­sta­kli su mla­du kru­še­vač­ku umjet­ni­cu da na­sta­vi da pi­še. Ne­du­go po­sli­je pr­vog ro­ma­na ob­ja­vi­la je pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, a za ovo­go­di­šnji sa­jam pri­pre­ma i no­vi ro­man. Me­đu ko­ri­ca­ma no­ve knji­ge pa­žnju či­ta­la­ca pli­je­ni­će „sta­ra” ju­na­ki­nja, So­fi­ja Ko­vač, ko­ja do­mi­ni­ra u dje­lu „Ope­ra­ci­ja Eros”.
Ana Ber­ba­kov je ro­đe­na 18. ju­la 1985. go­di­ne u Kru­šev­cu. Za­vr­ši­la je Fa­kul­tet za po­slo­va­nje u me­nadž­men­tu i sa­da se ba­vi pi­sa­njem. Svo­je me­na­džer­ske spo­sob­no­sti Ana je is­po­lji­la po ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” ka­da ga je svo­jim su­gra­đa­ni­ma iz­najm­lji­va­la za je­dan di­nar. Iako ka­že da je di­nar sa­mo ma­te­ri­ja­lan, ste­kla je ve­li­ko is­ku­stvo ovim do­bro osmi­šlje­nim po­te­zom, jer je na taj na­čin njen ro­man pro­na­šao za­ni­mljiv put do či­ta­la­ca, no­vi­na­ra i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Po­čet­kom sep­tem­bra na­ša sa­go­vor­ni­ca pla­ni­ra knji­žev­no pred­sta­vlja­nje u Tiv­tu.
● Vaš ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” iz­ne­drio je je­dan neo­bi­čan i in­te­re­san­tan knji­žev­ni lik, ko­ji na­sta­vlja da ži­vi i kroz Va­ša na­red­na dje­la. Ko je za­pra­vo So­fi­ja Ko­vač i ka­ko ste gra­di­li njen lik?
– Glav­ni ju­nak mog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” je, za­pra­vo, ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač. Ona je dio mog ži­vo­ta. Ona je obič­na dje­voj­ka vr­ca­vog du­ha. Ve­o­ma ve­se­la, pu­na po­zi­tiv­nog bun­ta kre­će u po­tra­gu za svo­jim mom­kom Jo­va­nom za ko­ga sum­nja da je otet i od­ve­den u Grč­ku. Na pu­tu ka ze­mlji He­le­na ona ot­kri­va ka­ri­ku po ka­ri­ku tog kri­mi­nal­nog lan­ca. Su­o­ča­va se sa ra­znim iza­zo­vi­ma, za­go­net­ka­ma taj­nih po­ru­ka, za­ple­ta, ko­je tre­ba da ri­je­ši na pra­vi na­čin. To zna­či da i sa­mom či­ta­o­cu da­je za­da­tak da i oni bu­du de­tek­ti­vi ra­me uz ra­me sa njom. U ovom ro­ma­nu ima do­sta eg­zo­ti­ke, ero­ti­ke, umjet­no­sti, mi­sti­ke i de­tek­tiv­ske na­pe­to­sti. Ide­a­lan je za lje­to, ali i zim­ske no­ći ka­da se za­že­li­mo ma­lo lje­ta.
● Va­ša ju­na­ki­nja se la­ga­no, iz pr­ve knji­ge pre­se­li­la u Vaš no­vi ro­man…
– Na­kon pr­vog ro­ma­na htje­la sam da sta­vim tač­ku na So­fi­ju Ko­vač, ali su me či­ta­o­ci po­ko­le­ba­li – ona im se svi­dje­la. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji ko­men­tar je bio „ona je pu­na ži­vo­ta, pu­sti je da ži­vi, na­pra­vi joj naj­u­zbu­dlji­vi­ji ži­vot, ona je dio te­be”. I za­pra­vo, So­fi­ja je po­sta­la dio me­ne, moj al­ter ego. Ta­ko da je na­po­sljet­ku mog du­gog raz­mi­lja­nja od­lu­če­no – So­fi­ja je po­bjed­nik. Ta ma­la mu­dri­ca ima no­vu pri­ču, i to ne bi­lo ka­kvu, već di­ja­mant­sku. No­vi ro­man mo­že­mo oče­ki­va­ti na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga u ok­to­bru. Dru­gi ro­man je uz­bu­dljiv kao i pr­vi, s tom raz­li­kom što je So­fi­ja iz­ra­sla u pra­vu de­tek­tiv­ku ko­ja se ma­lo za­lju­bi­la. Rad­nja ro­ma­na se de­ša­va u Du­brov­ni­ku, a dru­štvo će joj u ovoj avan­tu­ri pra­vi­ti zgod­ni in­spek­tor De­an. Vi­še vam ne bih ot­kri­va­la, jer će­mo se iona­ko vi­dje­ti na saj­mu.
● Pi­še­te po­e­zi­ju. Gdje cr­pi­te na­dah­nu­će, pod­sti­caj za po­et­sko stva­ra­nje? Ka­ko na­sta­ju Va­še pje­sme?
– Kao što sam na po­čet­ku re­kla, po­e­zi­ju pi­šem od osnov­ne ško­le. To je ne­što naj­div­ni­je što je mo­glo da mi se de­si u ovom ži­vo­tu, da imam ta­le­nat za pje­smu. To je dar od Bo­ga. Mo­je pje­sme no­se do­zu mi­sti­ke, ve­o­ma su emo­tiv­ne i ero­tič­ne. Uvi­jek sam vo­di­la ra­ču­na da osta­nem na stra­ni fi­ne ero­ti­ke, jer fi­na ero­ti­ka je kao do­bro vi­no. A po­sli­je do­brog vi­na i na­sta­ne po­ne­ka pje­sma. Ne­ka ima ukus „so­vi­njo­na”, ne­ka je od „mer­lo­ta”, a ne­ka i kom­bi­na­ci­ja sve­ga sa „pi­not no­a­rom” i aro­mom ku­pi­ne i di­vljih lju­bi­či­ca.
● Već go­di­na­ma ste po­sve­će­ni sli­kar­stvu. Va­ša plat­na pre­po­zna­tlji­va su po mo­ti­vi­ma mač­ke. Ka­ko se­be po­zi­ci­o­ni­ra­te kao sli­ka­ra?
– Sli­ka­njem se in­ten­ziv­no ba­vim ne­ko­li­ko go­di­na. Od­u­vi­jek sam vo­lje­la da cr­tam, da pra­vim ski­ce, pod­sjet­ni­ke, to mi je stra­te­ški plan. Ta­ko da me sva­ki su­sret sa plat­nom ra­du­je. Vo­lim jar­ke to­ple bo­je, vo­lim pop-art, mi­ni­ma­li­zam, a ku­bi­zam upi­jam. Svi­đa mi se taj me­di­te­ran­ski-la­ti­no tem­pe­ra­ment. Sko­ro su me pi­ta­li za­što baš mač­ke? I sa­mu se­be sam pi­ta­la dok ni­sam shva­ti­la da se mač­ke ne tru­de da bu­du in­te­re­sant­ne, ne­go za­in­te­re­so­va­ne. To je jed­na od glav­nih for­mu­la za uspjeh bi­lo ko­je vr­ste, u bi­lo ko­joj raz­mje­ri – bi­ti za­in­te­re­so­van. Ka­da pro­mi­je­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i ka­da se dru­ga­či­je po­sta­vi­mo pre­ma po­slu ili ži­vo­tu on­da dru­gi­ma po­sta­je­mo in­te­re­sant­ni. Se­be vi­dim kao kon­struk­to­ra i ka­da je ri­ječ o sli­ka­nju i o pi­sa­nju. Vo­lim da uđem u svoj mi­sti­ko stu­dio, da pu­stim mu­zi­ku i da ra­dim po cio dan. Ta­da sam naj­sreć­ni­ja, jer sam u svom ele­men­tu i u svom uni­ver­zu­mu.
● Po­zi­ci­ja umjet­ni­ka da­nas, u sa­vre­me­nom svi­je­tu sa ne­u­mo­lji­vim za­ko­ni­ma tr­ži­šta ni­je ni­ma­lo za­vid­na. Bu­du­ći da ni­ste od onih umjet­ni­ka ko­ji če­ka­ju ili oče­ku­ju već sa­mi pre­u­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­kav je Vaš stav po ovom pi­ta­nju?
– Kao ne­ko ko je stu­di­rao oblast mar­ke­tin­ga tr­ži­šte mi ni­je stra­no. Umjet­ni­ci ne bi tre­ba­lo da bu­du pri­nu­đe­ni da idu na tr­ži­šte, već da bu­du dio nje­ga bez ika­kvog pri­si­lja­va­nja. Po me­ni je naj­ljep­še ka­da us­pješ da na­pra­viš ne­što do­bro, naj­pri­je to da po­di­je­liš sa so­bom, pa on­da sa dru­gi­ma, a na­po­sljet­ku i ostva­riš ma­te­ri­jal­nu do­bit. Jer, ka­da se to de­si on­da su sve stva­ri spo­je­ne u jed­no – i li­je­po i ko­ri­sno. Vo­lim da is­tra­žu­jem tr­ži­šte, svi­đa mi se obi­lje mo­guć­no­sti ko­ju nu­di in­ter­net i sve što ide uz veb mar­ke­ting. U da­na­šnje vri­je­me mi mo­že­mo da uči­mo stra­ne je­zi­ke i dru­ge vje­šti­ne pu­tem in­ter­ne­ta za ma­lo ili bez ima­lo nov­ca, a to zna­či da mo­že­mo iz se­be da iz­vu­če­mo mak­si­mum. Na­rav­no, to zna­ju oni ko­ji že­le da us­pi­ju u ži­vo­tu.
M.Mi­lo­sa­vlje­vić

Usko­ro u Tiv­tu

● Po­red na­stu­pa na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga ka­kve pla­no­ve ima­te za na­red­ni pe­ri­od?
– Po­čet­kom sep­tem­bra bi­ću u Cr­noj Go­ri, gdje ću odr­ža­ti pro­mo­ci­ju knji­ga u Tiv­tu. Na­kon to­ga po­sve­ću­jem se Saj­mu knji­ga, a kra­jem go­di­ne pri­dru­žu­jem se jed­noj šar­mant­noj gru­pi ko­ja će uljep­ša­ti zim­sku Mi­ni­ja­du. Ovo­go­di­šnja po­bje­da na kon­kur­su za naj­bo­lji di­zajn, ko­ji je ras­pi­sa­la kom­pa­ni­ja Mi­ni Sr­bi­ja i Mik­ser Ha­us do­ni­je­li su mi naj­ve­ću sa­tis­fak­ci­ju. Uži­va­la sam u vo­žnji u di­zaj­ni­ra­nom mi­ni ku­pe­ru i do­ka­za­la se­bi da se trud na kra­ju is­pla­ti. Sa­da se po­sve­ću­jem svom udru­že­nju za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, svom Mi­ni­ju i svom mi­ni ko­smo­su na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin – ga­je­ći se­be, ži­vo­ti­nje i lju­de oko se­be.

U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=562721&datum=2016-09-02&naslov=Ni%20od%20%E8ega%20samnapravila%20mnogo