Tag Archives: #ana

ZAŠTO KAŽEŠ KNJIGA A MISLIŠ NA SEX? – prica napisana po istinitom dogadjaju

Kada sam 2015. godine ušla u priču koja je do tada meni bila nepoznata nisam shvatala da su loše stvari upravo skriveni blagoslov i da Univerzum „ne radi“ protiv mene, nego da je to neophodno iskustvo kroz koje moram da prođem. Vatreno krštenje!

Dakle, septembar 2015.godine sedim u restoranu hotela „Srbija“. Čekam da se pojavi moj novi poslovni partner iz oblasti izdavaštva. Ja, pisac, na početku karijere. U tom trenutku iza sebe imam samo jedan objavljeni roman – „Operacija Eros“. Tiraž rasprodat, promocije uspešne, ali iz nekog razloga moj tadašnji izdavač nezadovoljan učinkom mog rada. Ovo će mi dugo ostati nepoznanica, ali kasnije ću shvatiti i zbog čega je prekinuo saradnju sa mnom. Razmišljam o svemu tome i pokušavam da povučem paralelu između onog prethodnog i ovog sada što mi se dešava.

Ulazi on. U crnom odelu sa crnom rolkom. Ponosno nosi svoje zlatno ime i zub u vilici. Prilazi kezavog lica i pozdravlja se sa mnom, najpre rukuje, a onda ovlaš svoj obraz priljubljuje uz moj. Jak parfem. Osećam svu njegovu težinu u nozdrvama. Seda naspram mene. Posmatra me nekoliko sekundi, a onda iz unutrašnjeg džepa vadi „Sobranie“. Pali cigaretu. Konobar prilazi i naručujemo piće, isto ono koje će mi kasnije zapasti…

Kažu ljudi da greške ne postoje. Mi se uvek nalazimo na pravom mestu i tu nema nepravilnosti. Stvari koje nam u tom trenutku izgledaju slučajno, neophodne su za naše duhovno otkrivanje.

„Razmišljam kako da se postavim prema tebi“, reče on u susretu koji je tekao izvesnom težinom. „Ne znam kako da te profilišem kao pisca“.

„Ja već imam svoj profil“, rekoh kratko.

„Ako misliš da si Bog posle jednog romana, prevarila si se. Ti još treba da učiš… ali tu ima štofa“, reče cinično odmeravajući me.

„U kom smislu?“

„Za svaku knjigu je potrebna dobra naslovnica, a  ja mislim da treba da dođeš kod mene da te fotografišem. Jesi li ponela minić i štikle?“

„Nisam znala da je potreban minić da bi se objavila knjiga?“, upitah.

„Pa gledaj, ja ti ne mogu garantovati uspeh ako kreneš trnovitim putem, ali ako zažmuriš i raširiš noge tu već mogu“, samouverenost je proizilazila iz njegovog glasa.

„Verovatno treba da budem obučena kao prostituka?“

„Otprilike“, nasmejao se zlobno i postavio ultimatum: „Ili tako ili nema knjige“.

Nasmejah se i ja… zlobno i rekoh:

„Lepo, ali neostvarljivo“.

„Ti misliš da ću ja stalno dolaziti u Beograd, je l’ znaš ti koliko sve ovo košta, gorivo, piće, moje vreme…“, blago povišenim tonom nastavlja razgovor, dok moja pesnica pulsira nekom čudnom energijom. Ustajem i svom snagom zalepljujem pesnicu posred stola. Puče, a naši se neprijateljski pogledi ukrstiše.

„Slušaj“, nagnuh se ka njemu. „Ja nisam otvaračica nogu, ali mogu mnogo veliki trn da budem“, rekoh tiho ravnim tonom. Nastavak scene opisala bih kratko – ostao je iza mojih leđa.

Kada shvatiš da je loše iskustvo neophodno da bi ono dobro tek došlo po tebe onda prestaje da te boli glava. Međutim, nije to bilo tako jednostavno. Mene je prestala da boli glava nakon dve neprospavane noći. Ovim kratkim literalnim prikazom želela sam da prikažem situaciju kroz koju sam prolazila te paklene 2015.godine. Bol i pritisak u glavi nije me popuštao tokom narednih dana. Koktel emocija pritiskao je, čini mi se, svaki nerv u mojoj lobanji – bes, očaj, tuga, krivica, strah, ni sama ne znam zbog čega sam se tako osećala, iako sam bila svesna da sam sačuvala sebe i sopstvenu slobodu. Po stotinu puta pitala sam se da li sam donela ispravnu odluku? Jesam li trebala da krenem linijom manjeg otpora i pristanem na uslove koji mi se u startu nisu svideli? Hoću li uspeti nakon ove odluke? Pogledala sam u kalendar – sajam knjiga se bližio, a ja nisam imala novu knjigu. Očaj.

I onda, konačno dođe i taj 25. septembar. Sedim u „Green net-u“ sa prijateljicom Milom. Ona vidi sav očaj koji se preliva na mom licu i onda njene reči kao ples u vazduhu odjeknuše mojim ušima:

„Zbog čega se zezaš sa sobom? Zašto ne otvoriš svoju izdavačku kuću i predstaviš je na sajmu?“

„Ja… da imam izdavačku kuću… nemam vremena…“, govorila sam sa prekidima, a u stvari kiseonik je dolazio do mozga.

„Imaš vremena, imaš knjige, naći ćeš sponzore, nije to skupo. Skuplje bi ti bilo da si pristala na seksualnu ucenu zbog koje bi se kasnije pokajala“.

Tada sam se zapitala i nikada više:

Ana, želiš li da budeš jasna i čista pred sobom, zbog čega se plašiš neuspeha, zbog čega se bojiš slabijeg od sebe, jednog običnog manipulanta, zbog čega umanjuješ svoju snagu, mudrost, lepotu i ljubav prema sebi? Ti to možeš!

Ti to možeš!

Ti to možeš!

Ti to možeš!

Naredne tri nedelje ponavljanje ovih rečenica imalo je magijsko dejstvo na ono što se tada dešavalo u mom životu.

Kada spoznaš ko si i shvatiš da sva snaga leži u tebi, onda se i najtvrđa vrata otvaraju pred tobom. Za manje od 20 dana putem sponzorstva skupila sam oko 1000 evra, uspela da priredim zbirku dvojezične poezije „Svetlost svesti“ i odštampam drugi tiraž romana „Operacija Eros“. „Štand jednog pisca“, kasnije i CAESAR BOOKS, ugledao je svetlost dana poslednje nedelje oktobra na sajmu knjiga u Beogradu. Zvanično, 25.09.2015.godina smatra se rođendanom najmanje-najjače izdavačke kuće u regionu „Caesar Books“.

Znam da mnoge devojke i žene prolaze kroz ucene muškaraca koji žele da ih uvere da bez seksa ne mogu da uspeju, a devojke sa niskim samopouzdanjem pristaju na sve i svašta samo da bi do tog uspeha i došle. Zato i želim da kažem: Devojko, muškarac koji te ucenjuje ne zavređuje tvoju pažnju, jer do uspeha se ne dolazi putem ucena i kreveta. Jednostavno – ne spavaj sa kretenom, jer od kretena ne možeš ništa dobro dobiti. Ne unižavaj sopstvenu vrednost, svoje snove, ciljeve i želje, ti treba da budeš voljena žena, a ne krpa koju će neki kreten za jednu noć potrošiti, odbaciti ili preporučiti svom prijatelju, takođe, nekom kretenu. Budi ono što jesi – budi Dama sa velikim D i jasnim NE, onim NE koje ćete voditi kroz život. Jasno NE kao amajlija koja ćete štititi, čak i onda kada u trenu posustaneš, jasno NE koje ćete podsetiti zbog čega si i kako počela, jasno NE koje će ti uvek stajati pred očima i govoriti NE odustaj nikad od sebe. Je l’ sam rekla dovoljno jasno NE!?

 

Cat Corner box

Novi proizvod iz Cat Cornera – C.C. Box. Idealna kutija za sve tajnovite čari koje želite sakriti od očiju javnosti ili vaše tašte ili svekrve… Mačak, mornar Jack dobro čuva svaku vašu reč i plovi tiho po vašim tajnama.

Materijal: drvo,

Boja: bela vodootporna

Tehnika: dekupaž

Dimenzije: 17 x 10 x 10 cm

Dizajn: Cat Corner

Izrada: ručno pravljena – handmade by Marko

Početak puta – I deo

Bio jednom jedan peh i imao je sina po imenu Uspeh

Bio jednom jedan peh, kakav peh, dobar peh i imao je srećnog sina koji se zvao Uspeh…

Tako počinje jedna od najlepših bajkovitih priča na svetu. A da li tako počinje i vaša priča? A zašto ne bi? Ne bi bilo loše da počne otvaranjem šampanjca, pampura koji puca i katapultira se u vazduh. Zamislite taj zvuk pampura, taj trenutak sreće, tu toplinu, milinu koja se širi grudima, vlažnost u očima i veselu krivulju na usnama. Osećate li to? Kladim se da ste sigurno bar jednom osetili takvo zadovoljstvo u životu, a ako niste onda je vreme da se potrudite da dodjete do njega.

Dodjite po njega, krenite ka njemu.

Ono što sam kroz svoj dosadašnji mladački život naučila je da se sreća i uspeh ne čekaju. Oni se grabe. Ali se ne grabe na uštrb drugih, nego se grabe grleći ih kao svoje najmilije. Grlite ih i ljubite, osvestite nesvesno i živite svoje snove. Šta možete izgubiti? Šta sam ja mogla da izgubim, ništa loše, sem par kilograma J šalim se.

Moja priča je sasvim obična, i ja sam obična, ali moj susret sa srećom je bio zaista neobičan…

Kao i svi počela sam od nule. Ono što sam imala napočetku bila je obična sveska i olovka što je sasvim dovoljno za jednog pisca. Ali i nedovoljno.

Mislite li da svako ko ima olovku i papir da bude pisac?

Može li svako ko ima klešta i šrafciger da bude majstor?

Naravno da ne.

Svako od nas je predodređen za nešto, svako u sebi nosi svoj lični kod, urodjeni talenat i nasledni gen.

Ali da li je to dovoljno za uspeh?

Naravno da ne.

Najbitniji sastojak svakog uspeha su ljubav, osmeh i volja. Ali oni nisu samo osećanje želje, nego i akcije. Dugo sam se preispitivala u sebi šta želim biti, šta je to što je meni potrebno da budem srećna, šta zaista želim od života?

Da li želim da živim ili da životarim?

Posle niz pitanja i intimnih testova nije bilo teško pogoditi šta želim biti.

I dok su se drugi „žalili“ na krizu, ja sam se usredsedila na sebe i donela jednu od najvećih odluka u životu – da sam pisac (ne da budem, nego da već jesam). I ponašala sam se tako kao da to već imam, kao da sam napisala bar jedno deset romana. Osećaj je fenomenalan, onda i kada zamišljate da nešto imate što trenutno nemate. I upravo tu je caka – u vašoj emociji prema želji, u vašem poravnjanju sa Univerzumom.

I tu počinje moja priča…

 

 

Intervju “Ilustrovana politika” – Agata kao uzor

U trenutku kada je izašao moj intervju u “Ilustrovanoj politici” shvatila sam da je znanje naš najveći imetak. “Agata kao uzor” kao što piše u samom naslovu je još jedna potvrda da mnogo toga možemo naučiti čitajući knjige. Naše samoobrazovanje ili edukacija na našu inicijativu nam može pomoći da poboljšamo našu emotivnu, finansijsku, materijalnu, zdravstvenu sferu života. Danas nam internet puža mnogo više mogućnosti nego ranije. Danas možemo učiti jezike i mnoge druge veštine putem online kurseva. Takođe, možemo da čitamo i knjige. O ovome ne bih pisala da nisam mnoge knjige od Agate Kristi pročitala upravo preko interneta i tako saznala puno toga o njoj. I ne samo o njoj…

ana

U TIVTU PREDSTAVLJENA „OPERACIJA EROS” ANE BERBAKOV

Slika

Autorka u Tivtu

Roman o misteriji i ljepoti BalkanaTi­vat­skoj či­ta­lač­koj pu­bli­ci u ga­le­ri­ji Ljet­nji­kov­ca Bu­ća pred­sta­vlje­na je „Ope­ra­ci­ja Eros”, pr­vi ro­man Kru­še­vljan­ke Ane Ber­ba­kov. Dje­lo je na­mi­je­nje­no lju­bi­te­lji­ma kri­mi­na­li­stič­kog žan­ra.
Ane Ber­ba­kov od ma­lih no­gu pi­še pje­sme, pri­če, a u slo­bod­no vri­je­me sli­ka akva­re­le i fo­to­gra­fi­še. Ipak, ot­kri­la je da joj naj­vi­še le­že ro­ma­ni po uzo­ru na Ar­tu­ra Ko­na­na Doj­la, Aga­tu Kri­sti, Ja­na Fle­min­ga.
– Pr­vi put sam u Tiv­tu kao pi­sac, ra­ni­je sam do­la­zi­la kao tu­ri­sta. I, za­i­sta, sam za­di­vlje­na ka­ko Ti­vat na­pre­du­je i raz­vi­ja se. Ta­ko tre­ba da raz­vi­ja­mo i kul­tu­ru. Da bu­de­mo otvo­re­ni kao što je Ti­vat otvo­ren – re­kla je Ana. O svom knji­žev­nom pr­vi­jen­cu ka­že da je „Ope­ra­ci­ja Eros” jed­na neo­ba­ve­zu­ju­ća, pit­ka knji­ga, ob­ja­vlje­na 2013.
– De­tek­tiv­ski ro­ma­ni se pu­no či­ta­ju, ali ih do­ma­ći pi­sci uglav­nom ne pi­šu. Za­što, ne znam. Na­sta­vak bi tre­ba­lo da iza­đe za Sa­jam knji­ga u Be­o­gra­du. Ovo je pri­ča o uz­bu­dlji­voj mi­ste­ri­ji i lje­po­ti Bal­ka­na. Opa­sno­sti vre­ba­ju iza sva­kog ko­ra­ka. Naš Bal­kan za­i­sta je li­jep. Na ovim pro­sto­ri­ma mi ima­mo mno­go to­ga da po­nu­di­mo, ali kao da to ne zna­mo da ura­di­mo. Glav­na ju­na­ki­nja je So­fi­ja Ko­vač, de­voj­ka če­lič­nog pre­zi­me­na. Rad­nja se de­ša­va u Grč­koj, na mo­ru. Ne­ću da vam ot­kri­vam de­ta­lje pri­če, na­dam se da će vam ro­man bi­ti za­ni­mljiv – is­ta­kla je Ana Ber­ba­kov.
Ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” po­sve­ti­la je maj­ci Da­ni­e­li „lič­nom de­tek­ti­vu” što bi mo­glo da se pro­tu­ma­či da je od­ra­sla u po­ro­di­ci po­li­cij­skog is­tra­ži­te­lja, pa da joj sa­ma pro­ble­ma­ti­ka ni­je stra­na. Pi­san je u pr­vom li­cu, na­ra­tor­ka u ro­ma­nu je So­fi­ja Ko­vač, stu­dent­ki­nja kri­mi­na­li­sti­ke ko­ja vo­li svoj bu­du­ći po­sao i za­to je sprem­na da i pri­je kra­ja obra­zo­va­nja poč­ne da se ba­vi nji­me iako je zna­ča­jan pod­strek i taj po­da­tak da je nje­na biv­ša i za sa­da je­di­na lju­bav u opa­sno­sti. Mi­ste­ri­o­zni ne­sta­nak Jo­va­na ko­ga još ni­je pre­bo­le­la mo­ti­vi­še So­fi­ju da se ode to­kom ljet­njeg ras­pu­sta u Grč­ku to omi­lje­no srp­sko lje­to­va­li­šte ne bi li ušla u trag mla­di­ću ko­ga ni­je mo­gla da za­bo­ra­vi.
Ž.K.
U celosti preuzeto sa sajta DANonline:
http://www.dan.co.me/indexprovjera.phtml?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=563726&datum=2016-09-09&naslov=Roman+o+misteriji+i+ljepoti+Balkana&kliknut=1473623008000&fasb=22

INTERVJU: ANA BERBAKOV, KNJIŽEVNICA KOJA JE DOBRIM MARKETINGOM OSVOJILA PUBLIKU

 

Slika

Ni od čega sam napravila mnogo

Na početku karijere, bila sam ograničena budžetom tako da nisam imala mnogo izbora u reklamiranju svog romana. U tom pogledu, izabrala sam onaj kreativniji tzv. gerilski marketing – isključi budžet, uključi mozak. Osmislila sam kampanju u kojoj sam iznajmljivala knjigu za dinar. To je bilo fenomenalno iskustvoSvo­jim pr­vim ro­ma­nom „Ope­ra­ci­ja Eros” Ana Ber­ba­kov je iz svi­je­ta li­kov­ne umjet­no­sti hra­bro is­ko­ra­či­la u sfe­ru knji­žev­nog stva­ra­nja. Uspjeh pr­vog ro­ma­na, broj­ne pro­mo­ci­je, su­sre­ti sa či­ta­o­ci­ma pod­sta­kli su mla­du kru­še­vač­ku umjet­ni­cu da na­sta­vi da pi­še. Ne­du­go po­sli­je pr­vog ro­ma­na ob­ja­vi­la je pr­vu zbir­ku po­e­zi­je, a za ovo­go­di­šnji sa­jam pri­pre­ma i no­vi ro­man. Me­đu ko­ri­ca­ma no­ve knji­ge pa­žnju či­ta­la­ca pli­je­ni­će „sta­ra” ju­na­ki­nja, So­fi­ja Ko­vač, ko­ja do­mi­ni­ra u dje­lu „Ope­ra­ci­ja Eros”.
Ana Ber­ba­kov je ro­đe­na 18. ju­la 1985. go­di­ne u Kru­šev­cu. Za­vr­ši­la je Fa­kul­tet za po­slo­va­nje u me­nadž­men­tu i sa­da se ba­vi pi­sa­njem. Svo­je me­na­džer­ske spo­sob­no­sti Ana je is­po­lji­la po ob­ja­vlji­va­nju ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” ka­da ga je svo­jim su­gra­đa­ni­ma iz­najm­lji­va­la za je­dan di­nar. Iako ka­že da je di­nar sa­mo ma­te­ri­ja­lan, ste­kla je ve­li­ko is­ku­stvo ovim do­bro osmi­šlje­nim po­te­zom, jer je na taj na­čin njen ro­man pro­na­šao za­ni­mljiv put do či­ta­la­ca, no­vi­na­ra i knji­žev­nih kri­ti­ča­ra. Po­čet­kom sep­tem­bra na­ša sa­go­vor­ni­ca pla­ni­ra knji­žev­no pred­sta­vlja­nje u Tiv­tu.
● Vaš ro­man „Ope­ra­ci­ja Eros” iz­ne­drio je je­dan neo­bi­čan i in­te­re­san­tan knji­žev­ni lik, ko­ji na­sta­vlja da ži­vi i kroz Va­ša na­red­na dje­la. Ko je za­pra­vo So­fi­ja Ko­vač i ka­ko ste gra­di­li njen lik?
– Glav­ni ju­nak mog ro­ma­na „Ope­ra­ci­ja Eros” je, za­pra­vo, ju­na­ki­nja So­fi­ja Ko­vač. Ona je dio mog ži­vo­ta. Ona je obič­na dje­voj­ka vr­ca­vog du­ha. Ve­o­ma ve­se­la, pu­na po­zi­tiv­nog bun­ta kre­će u po­tra­gu za svo­jim mom­kom Jo­va­nom za ko­ga sum­nja da je otet i od­ve­den u Grč­ku. Na pu­tu ka ze­mlji He­le­na ona ot­kri­va ka­ri­ku po ka­ri­ku tog kri­mi­nal­nog lan­ca. Su­o­ča­va se sa ra­znim iza­zo­vi­ma, za­go­net­ka­ma taj­nih po­ru­ka, za­ple­ta, ko­je tre­ba da ri­je­ši na pra­vi na­čin. To zna­či da i sa­mom či­ta­o­cu da­je za­da­tak da i oni bu­du de­tek­ti­vi ra­me uz ra­me sa njom. U ovom ro­ma­nu ima do­sta eg­zo­ti­ke, ero­ti­ke, umjet­no­sti, mi­sti­ke i de­tek­tiv­ske na­pe­to­sti. Ide­a­lan je za lje­to, ali i zim­ske no­ći ka­da se za­že­li­mo ma­lo lje­ta.
● Va­ša ju­na­ki­nja se la­ga­no, iz pr­ve knji­ge pre­se­li­la u Vaš no­vi ro­man…
– Na­kon pr­vog ro­ma­na htje­la sam da sta­vim tač­ku na So­fi­ju Ko­vač, ali su me či­ta­o­ci po­ko­le­ba­li – ona im se svi­dje­la. Naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji ko­men­tar je bio „ona je pu­na ži­vo­ta, pu­sti je da ži­vi, na­pra­vi joj naj­u­zbu­dlji­vi­ji ži­vot, ona je dio te­be”. I za­pra­vo, So­fi­ja je po­sta­la dio me­ne, moj al­ter ego. Ta­ko da je na­po­sljet­ku mog du­gog raz­mi­lja­nja od­lu­če­no – So­fi­ja je po­bjed­nik. Ta ma­la mu­dri­ca ima no­vu pri­ču, i to ne bi­lo ka­kvu, već di­ja­mant­sku. No­vi ro­man mo­že­mo oče­ki­va­ti na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga u ok­to­bru. Dru­gi ro­man je uz­bu­dljiv kao i pr­vi, s tom raz­li­kom što je So­fi­ja iz­ra­sla u pra­vu de­tek­tiv­ku ko­ja se ma­lo za­lju­bi­la. Rad­nja ro­ma­na se de­ša­va u Du­brov­ni­ku, a dru­štvo će joj u ovoj avan­tu­ri pra­vi­ti zgod­ni in­spek­tor De­an. Vi­še vam ne bih ot­kri­va­la, jer će­mo se iona­ko vi­dje­ti na saj­mu.
● Pi­še­te po­e­zi­ju. Gdje cr­pi­te na­dah­nu­će, pod­sti­caj za po­et­sko stva­ra­nje? Ka­ko na­sta­ju Va­še pje­sme?
– Kao što sam na po­čet­ku re­kla, po­e­zi­ju pi­šem od osnov­ne ško­le. To je ne­što naj­div­ni­je što je mo­glo da mi se de­si u ovom ži­vo­tu, da imam ta­le­nat za pje­smu. To je dar od Bo­ga. Mo­je pje­sme no­se do­zu mi­sti­ke, ve­o­ma su emo­tiv­ne i ero­tič­ne. Uvi­jek sam vo­di­la ra­ču­na da osta­nem na stra­ni fi­ne ero­ti­ke, jer fi­na ero­ti­ka je kao do­bro vi­no. A po­sli­je do­brog vi­na i na­sta­ne po­ne­ka pje­sma. Ne­ka ima ukus „so­vi­njo­na”, ne­ka je od „mer­lo­ta”, a ne­ka i kom­bi­na­ci­ja sve­ga sa „pi­not no­a­rom” i aro­mom ku­pi­ne i di­vljih lju­bi­či­ca.
● Već go­di­na­ma ste po­sve­će­ni sli­kar­stvu. Va­ša plat­na pre­po­zna­tlji­va su po mo­ti­vi­ma mač­ke. Ka­ko se­be po­zi­ci­o­ni­ra­te kao sli­ka­ra?
– Sli­ka­njem se in­ten­ziv­no ba­vim ne­ko­li­ko go­di­na. Od­u­vi­jek sam vo­lje­la da cr­tam, da pra­vim ski­ce, pod­sjet­ni­ke, to mi je stra­te­ški plan. Ta­ko da me sva­ki su­sret sa plat­nom ra­du­je. Vo­lim jar­ke to­ple bo­je, vo­lim pop-art, mi­ni­ma­li­zam, a ku­bi­zam upi­jam. Svi­đa mi se taj me­di­te­ran­ski-la­ti­no tem­pe­ra­ment. Sko­ro su me pi­ta­li za­što baš mač­ke? I sa­mu se­be sam pi­ta­la dok ni­sam shva­ti­la da se mač­ke ne tru­de da bu­du in­te­re­sant­ne, ne­go za­in­te­re­so­va­ne. To je jed­na od glav­nih for­mu­la za uspjeh bi­lo ko­je vr­ste, u bi­lo ko­joj raz­mje­ri – bi­ti za­in­te­re­so­van. Ka­da pro­mi­je­ni­mo na­čin raz­mi­šlja­nja i ka­da se dru­ga­či­je po­sta­vi­mo pre­ma po­slu ili ži­vo­tu on­da dru­gi­ma po­sta­je­mo in­te­re­sant­ni. Se­be vi­dim kao kon­struk­to­ra i ka­da je ri­ječ o sli­ka­nju i o pi­sa­nju. Vo­lim da uđem u svoj mi­sti­ko stu­dio, da pu­stim mu­zi­ku i da ra­dim po cio dan. Ta­da sam naj­sreć­ni­ja, jer sam u svom ele­men­tu i u svom uni­ver­zu­mu.
● Po­zi­ci­ja umjet­ni­ka da­nas, u sa­vre­me­nom svi­je­tu sa ne­u­mo­lji­vim za­ko­ni­ma tr­ži­šta ni­je ni­ma­lo za­vid­na. Bu­du­ći da ni­ste od onih umjet­ni­ka ko­ji če­ka­ju ili oče­ku­ju već sa­mi pre­u­zi­ma­ju ini­ci­ja­ti­vu, ka­kav je Vaš stav po ovom pi­ta­nju?
– Kao ne­ko ko je stu­di­rao oblast mar­ke­tin­ga tr­ži­šte mi ni­je stra­no. Umjet­ni­ci ne bi tre­ba­lo da bu­du pri­nu­đe­ni da idu na tr­ži­šte, već da bu­du dio nje­ga bez ika­kvog pri­si­lja­va­nja. Po me­ni je naj­ljep­še ka­da us­pješ da na­pra­viš ne­što do­bro, naj­pri­je to da po­di­je­liš sa so­bom, pa on­da sa dru­gi­ma, a na­po­sljet­ku i ostva­riš ma­te­ri­jal­nu do­bit. Jer, ka­da se to de­si on­da su sve stva­ri spo­je­ne u jed­no – i li­je­po i ko­ri­sno. Vo­lim da is­tra­žu­jem tr­ži­šte, svi­đa mi se obi­lje mo­guć­no­sti ko­ju nu­di in­ter­net i sve što ide uz veb mar­ke­ting. U da­na­šnje vri­je­me mi mo­že­mo da uči­mo stra­ne je­zi­ke i dru­ge vje­šti­ne pu­tem in­ter­ne­ta za ma­lo ili bez ima­lo nov­ca, a to zna­či da mo­že­mo iz se­be da iz­vu­če­mo mak­si­mum. Na­rav­no, to zna­ju oni ko­ji že­le da us­pi­ju u ži­vo­tu.
M.Mi­lo­sa­vlje­vić

Usko­ro u Tiv­tu

● Po­red na­stu­pa na pred­sto­je­ćem Saj­mu knji­ga ka­kve pla­no­ve ima­te za na­red­ni pe­ri­od?
– Po­čet­kom sep­tem­bra bi­ću u Cr­noj Go­ri, gdje ću odr­ža­ti pro­mo­ci­ju knji­ga u Tiv­tu. Na­kon to­ga po­sve­ću­jem se Saj­mu knji­ga, a kra­jem go­di­ne pri­dru­žu­jem se jed­noj šar­mant­noj gru­pi ko­ja će uljep­ša­ti zim­sku Mi­ni­ja­du. Ovo­go­di­šnja po­bje­da na kon­kur­su za naj­bo­lji di­zajn, ko­ji je ras­pi­sa­la kom­pa­ni­ja Mi­ni Sr­bi­ja i Mik­ser Ha­us do­ni­je­li su mi naj­ve­ću sa­tis­fak­ci­ju. Uži­va­la sam u vo­žnji u di­zaj­ni­ra­nom mi­ni ku­pe­ru i do­ka­za­la se­bi da se trud na kra­ju is­pla­ti. Sa­da se po­sve­ću­jem svom udru­že­nju za za­šti­tu ži­vo­ti­nja, svom Mi­ni­ju i svom mi­ni ko­smo­su na naj­bo­lji mo­gu­ći na­čin – ga­je­ći se­be, ži­vo­ti­nje i lju­de oko se­be.

U celosti preuzeto sa sajta DANonline:

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Kultura&clanak=562721&datum=2016-09-02&naslov=Ni%20od%20%E8ega%20samnapravila%20mnogo

PASTICIO – grčke makarone

recept 011 … a detektivi traže!

– pakovanje šupljih makarona obariti;

– umutiti jedno jaje i pavlaku i pomešati sa makaronama;

– 1/ kg mlevenog mesa dinstati sa lukom i šargarepom i kuvanim paradajizom;

– Dodati i ostale začine po zelji;

– Besamel sos: 50 g putera ili margarina i 50 g brašna propržiti, pa naliti 1/2 l toplog mleka. Uz mešanje kuvati dok se masa ne zgusne.

– U podmazan pleh ređati makarone, meso, bešamel i odozgo rendani kačkavalj. Peći dok bešamel ne uhvati koricu.

Καλή όρεξη!