POEZIJA

MARCIPAN

 

Sakrij, skloni te tvoje oči,

taj tvoj sjaj,

tvoje zenice,

dva badema

sakrij

sve to;

Što tako slaba i tvoja

uvek padam;

Što tako tvoja?

 

Sakrij, skloni te tvoje usne,

tvoje rumenilo,

tvoje jagodice,

pune obraze

što su se prosipali

kao sušeni bademi,

pusti me

da govorim ćutnjom,

pusti me da ćutim;

Što tako tvoja?

 

Sakrij, skloni tu zoru

sve strasti ispod pokrivača

sve dodire,

sve poljupce

sve drhtaje.

Sakrij.

Što tako slaba i tvoja

zauvek

bez noći bez dana;

Sakrij sve to

zauvek

i ostavi me

u ćutnji,

ostavi me

u mirisu marcipana.

 

 

© Anee

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *