Početak puta – I deo


Categories :

Bio jednom jedan peh i imao je sina po imenu Uspeh

Bio jednom jedan peh, kakav peh, dobar peh i imao je srećnog sina koji se zvao Uspeh…

Tako počinje jedna od najlepših bajkovitih priča na svetu. A da li tako počinje i vaša priča? A zašto ne bi? Ne bi bilo loše da počne otvaranjem šampanjca, pampura koji puca i katapultira se u vazduh. Zamislite taj zvuk pampura, taj trenutak sreće, tu toplinu, milinu koja se širi grudima, vlažnost u očima i veselu krivulju na usnama. Osećate li to? Kladim se da ste sigurno bar jednom osetili takvo zadovoljstvo u životu, a ako niste onda je vreme da se potrudite da dodjete do njega.

Dodjite po njega, krenite ka njemu.

Ono što sam kroz svoj dosadašnji mladački život naučila je da se sreća i uspeh ne čekaju. Oni se grabe. Ali se ne grabe na uštrb drugih, nego se grabe grleći ih kao svoje najmilije. Grlite ih i ljubite, osvestite nesvesno i živite svoje snove. Šta možete izgubiti? Šta sam ja mogla da izgubim, ništa loše, sem par kilograma J šalim se.

Moja priča je sasvim obična, i ja sam obična, ali moj susret sa srećom je bio zaista neobičan…

Kao i svi počela sam od nule. Ono što sam imala napočetku bila je obična sveska i olovka što je sasvim dovoljno za jednog pisca. Ali i nedovoljno.

Mislite li da svako ko ima olovku i papir da bude pisac?

Može li svako ko ima klešta i šrafciger da bude majstor?

Naravno da ne.

Svako od nas je predodređen za nešto, svako u sebi nosi svoj lični kod, urodjeni talenat i nasledni gen.

Ali da li je to dovoljno za uspeh?

Naravno da ne.

Najbitniji sastojak svakog uspeha su ljubav, osmeh i volja. Ali oni nisu samo osećanje želje, nego i akcije. Dugo sam se preispitivala u sebi šta želim biti, šta je to što je meni potrebno da budem srećna, šta zaista želim od života?

Da li želim da živim ili da životarim?

Posle niz pitanja i intimnih testova nije bilo teško pogoditi šta želim biti.

I dok su se drugi „žalili“ na krizu, ja sam se usredsedila na sebe i donela jednu od najvećih odluka u životu – da sam pisac (ne da budem, nego da već jesam). I ponašala sam se tako kao da to već imam, kao da sam napisala bar jedno deset romana. Osećaj je fenomenalan, onda i kada zamišljate da nešto imate što trenutno nemate. I upravo tu je caka – u vašoj emociji prema želji, u vašem poravnjanju sa Univerzumom.

I tu počinje moja priča…