ZAR JE LJUBAV STRAST NESPORAZUMA?

Čim osetiš njihov ukus na usnama

balska noć miriše.

Zrele jagode sa šlagom.

Na sebi sam imala letnju haljinu

koju sam danima krojila sama,

lila saten, od neke bake iz carskog doba,

bajka o zaljubljenoj princezi i zrelom voću.

I mora da sam tada zapala u neku blagu tupost,

ili pijanstvo,

u njegov zagrljaj.

Samo kroz maglu slike,

radosne letnje svečanosti,

odjednom tišina,

moj pogled i njegove tople oči.

Plesali smo sigurno, ali ni toga se ne sećam!

Samo se sećam njegovog mirisa,

opojnog mirisa duboke borove šume,

trenutka,

kad je njegova ruka skliznula iza mog potiljka

i moje usne privukla njegovim.

Takođe se sećam, da bila

sam srećna

što sam barem jednom u životu doživela

osećaj takve ozarenosti, takvu ljubav

od koje klecaju kolena,

od koje ti se završava život u jednoj tački.

Osećaj kao da se volimo čitavog života,

kao da smo stvoreni jedno za drugo,

kao da smo stvoreni za to da se i naše žile

isprepletu kao žile borova u dubokoj šumi

tako strašno su se te večeri spojile

naše usne.

Ljubili smo se te noći

na mokroj travi,

a onda se ledena magla digla i sve je nestalo,

u nepovrat.

©Anee