PREVODILAC TIŠINE
Zažmuri polako
i opusti kapke svoje
i obraduj se u sebi
bez razloga i povoda,
i ispruži ruke meke
i pusti nek ti dotaknu dlan
te hladne kišne reke,
kao da ih dodiruje
neko ko je tebi drag.
–
Zažmuri polako i
slušaj muziku sirena
i pusti ih u obrisima ljubavi
da u skrivenom kutku iscrtaju
ono što se ne može
olovkom nacrtati,
ono što se ne može
rečima iskazati,
ono nešto neopisivo,
ono nešto neponovljivo:
.
– kao semaforsko sunce nasred slepe ulice;
– kao krompir u vreći i umašćen tiganj u peći;
– kao limeni petao s krova i žbun zasut od korova;
– kao izbledela majica i zaboravljena starica;
– kao vašljivi ker i dedin stari pulover;
– kao pisaća mašina i raglednica iz Solina;
– kao prepune pepeljare i polomljene suve grane;
– kao nas dvoje, a sutra možda i troje;
– kao ovo malo života i odsjaj zlatnog omota;
– kao smrtno zavodljivo i ono nešto neponovljivo;
– uf, to sam već rekla.
©Anee
Oduševljen sam Tvojim stihovima…
Pozdrav!
Hvala.
Volim dobre naslove.