PARIŽANKA
Promrzlo jutro na mojim vratima,
u svitanju izmedju mojih i tvojih usana.
Na ivici sna i budnosti,
dlanovi moji klize do tvojih vrelih butina
i u meni bude žeđ svih pustinja.
Neka čudna glad prostruji,
odjednom, tako
pohotno, tako
neukrotivo, tako
nezasito, tako
kroz mene, sa željom.
Kosa ti je rasuta po jastuku,
koža ti je mekana k’o svila, rasuta po jastuku
tako si lepa,
mazna,
raspojasana, mila, kao rasuta svila.
Voleo bih da prodrem u tvoj tajni svet,
do ove male latice orgazma
male, crvene ruže
u srži crvenog srca
kao mala crvena pčela da skupljam med.
Smeješ se u polusnu,
smeješ se kako se nikada nisi smejala.
Prija ti ova slatka bol
pripijaš se bokovima.
Je t’aime, govoriš mi tiho.
Je t’aime, u hrapavom šapatu.
Pulsiram beskrajnoj sreći,
dok miris lepote u tvojoj kosi struji,
iznad te male Ajfelove kule,
ne sedmom nebu ljubavi.
Ne mogu da kažem svom telu: Dosta!
Ne mogu i neću da čuvam
tvoje slatke usne, tvoje nabujale grudi.
Otimam te pogledom, dodirima,
igram se,
divljim poljupcima….
Je t’aime, jecala si od zadovoljstva,
je t’aime,
je t’ aime*…
Ne mogu da se odvojim od tebe,
dok sladak svršetak
prožima srž tvog i mog bića.
Još nekoliko naglih trzaja,
lahor žubor glasnih uzdaha,
vrelih dodira, ostajem u tebi.
Opipavaš moje slutnje,
dok ležiš
obgrljenih nogu oko moga struka,
pitaš me tiho, skoro, nečujno:
Es-tu le mien?*
L’ amour?*
Ne odgovaram ti ništa,
pravim se da ne razumem,
samo gledam
i pijem tišinu tvoga bića,
i pijem požudu u tvojim očima.
Provlačim prste kroz tvoju plavu kosu,
ostavljam te na polju nežnosti,
u ovom jutru dizanja i padanja,
u ovom trenu moga stradanja,
i svom toplinom svoje duše,
grlim te nežnim doticanjem.
Miriše ljubav,
miriše dugovečnost.
Mirišu narandže!
© Anee
* Je t’aime (fr.) – Volim te
* Es-tu le mien? (fr.) – Da li si moj?
* L’ amour? (fr.) – Ljubavi?
Reblogged this on anaberbakov and commented:
POEZIJA, duša moje duše
Voleo bih da prodrem u tvoj tajni svet,