Mirne gladi

–

Na početku aplauz molim,

dok sam i bos ulicama hodim.

Kad silazih niz stepenice

kročih nogom na tlo

u šumu bele ptice

sa koga se vidi nebo pravo.

Ono nije strano

već je vedro, plavo.

Lucidne glasove čujem

kako su se Bogovi svađali

na lovorovim stabljikama

hvalili se i rađali.

U dobu kada vreme stade

često se setim tih dana,

jer prođoh zelene livade

a ne jedoh gulaš od maslina.

I dok ovako bedan u mraku klečah

stežem grančicu masline

da kao pošteni siromah

živim od Bož’je molitve.

Amin.

Sunaca ima raznih

i punih i praznih.

Razlike među nama, prijatelju moj,

nisu velike k’o vek,

iako je različit svet,

ali za sve postoji lek.

Nek ova priča dugo živi

i u džamiji i crkvi je isti kamen, sivi.

Da se svetom svuda širi

i da hleb mira svako primi.

Jedi!

© Anee