Mesečina na duši

Ponoć je.

Tama.

Ništa se ne čuje,

sem tvojih koraka.

Niko tako tiho ne gazi kao ti,

ni vazduh, ni more.

Καρδουλα μου!

Obuci me noćas u greh,

želim da osetim bol,

tu slatku bol!

Kad se mesec useče u sobu,

prodri u mene kopljem kao ratnik.

Želim da osetim tvoju kožu,

ispod hladnog pokrivača, pre no

što utonem u san.

Ali samo na kratko,

jer nije dobro da je dugo hladno.

Želim da bude toplo. Vruće!

Vatre pališ u meni i ne daju mi mira

neprospavane noći.

Kako si samo vešt, razigran!

Želim da mirišeš na mesečinu,

koju svetlim samo za tebe

u dugim požudnim čekanjima.

Kako si samo nežan kad ti šapućem

καρδουλα μου!

Mrvicu mraka udom razgoni,

i okupaj se u moru mojih vitkih i dugih nogu,

dok na prevojima tela sija mesečina.

Donesi ljubav, vino i greh slatkog zločina!

Dođi i daj mi…

©Anee

Kruševac, 08. 04. 2011. 

Kruševac, 08. 04. 2011.