VELIKA MRSNA GRČKA PRAVOSLAVNA PROMOCIJA

Autor: Jana Milenković

Ovo svakako nisu reči koje biste očekivali da čujete na promociji neke knjige, ali se upravo to moglo čuti na ovoj koju je održala Ana Berbakov Anee 13.03.2014. u Kulturnom centru Kruševca. Želela je da Kruševcu predstavi svoju prvu knigu, krimi roman „Operacija Eros“, ali i sebe samu. Ana je, zajedno sa izdavačem iste, opušteno odgovarala na pitanja koja joj je voditeljka postavljala. Nedugo nakon toga, kada je Ana ustala kako bi pročitala odlomak njenog romana, u salu je ljutito ušao mladić koji se užurbano popeo na scenu. Izrekao je strašnu optužbu, da je „Operacija Eros“, u stvari, plagijat. Publika je ostala zatečena. Ljudi su se zbunjeno gledali, a situacija je postajala sve intenzivnija i neprijatnija. Tenziju je prekinula Ana koja je rekla kako je sve ovo bila samo gluma, zagrlivši mladog glumca.

Ko je i kako osmislio ovakav nesvakidašnji događaj?
S obzirom na to da je ovaj projekat multimedijalni, to je bilo u mojoj režiji. Veliku zahvalnost upućujem Lidiji Užarević koja vodi tu glumačku sekciju u okviru Kulturnog centra. Jeste ova moja uloga bila mala, ali sam mnogo naučila. Bila je to moja ideja koju smo fenomenalno razradile. Ne volim da publika sedi na dosadnim promocijama, te kritike, te stručna mišljenja… To treba da bude razgovor, da bude opušteno, da bude i malo humora. Mislim da bi me najviše pogodilo kada bi publika izlazila sa promocije, što sada nije bio slučaj, tako da mislim da sam uspela.

Kakva su bila Vaša očekivanja od ove promocije?
Nisam se nadala da će ovako da me podrži moj grad, što mi je izuzetno drago. Mnogo je bilo lepo. Sve se nekako uklopilo. S obzirom na to da je ovo bilo multimedijalno predstavljanje, bojala sam se samo da ne uguši publiku, ali vidim da se publici to veoma svidelo. Prezadovoljna sam!

Jeste li ste očekivali ovako punu salu?
Nisam očekivala, strepila sam da ne bude manje od 70 ljudi, jer mi je ovo prva promocija. Ranije sam samo čitala poeziju ispred publike koju je pozivao kulturni centar. Ovo su bili moja publika, moji prijatelji i ljudi koji su došli tu za mene.

Kako ste došli na ideju za „Operaciju Eros“?
Agata Kristi mi je inspiracija. Od jedanaeste godine sam gledala ekranizovana dela Konana Dojla o Šerloku Holmsu i Agate Kristi o Herkulu Poarou. To me je jednostavno oduvek interesovalo. Kasnije sam nastavila da čitam, ne samo ta dva pisca, već i neke druge, pa možda i neke druge žanrove slične kriminalistici. Gledam seriju o Herkulu Poarou i pomislih, zašto ja ne bih mogla da napišem roman? Pisala sam poeziju u školi, tako da vidim da imam neki dar. Nisam od onih koji kažu da su od malih nogu znali da će biti pisci, ja nisam znala, već sam se pronašla.

Šta je to što čini ovu knigu drugačijom od ostalih, ono što će čitaoce privući da kupe baš ovaj krimi roman?
To je destinacija romana. Radnja se odvija u Grčkoj. To je mistična zemlja, puna egzotike. Spojila sam mistiku, misteriju i ljubavnu priču kao podlogu. Izbegavala sam ono što meni smeta u delima, dugi opisi, nekonkretni dijalozi. Sve to sam htela da svedem i konkretizujem. Trudila sam se da svako poglavlje ostane nedorečeno da bi vuklo čitaoca da čita dalje. Ako sve iznesete na tacnu odmah, onda to nije interesantno.

Opšte je poznato da pisci nekada naiđu na neku vrstu stvaralačke blokade. Ako je ovo bio slučaj kod Vas, gde ste iznova tražili inspiraciju?
Našaliću se i reći ću rakija, rakija otklanja svaku blokadu! Šalim se. Mada, ima istine u tome. Piće, ako se konzumira u umerenim količinama, može da posluži za tu mentalnu blokadu. Kada god imam blokadu, ne samo u pisanju, usmerim se na nešto drugo. Bitno je za osobu mog senzibiliteta da stalno budem u akciji. Znači, ako imam blokadu u pisanju, opraću prozore, usisati svoju sobu, radiću nešto. Nekad je dobro što čovek ima mentalnu blokadu, jer možda to poglavlje nije sazrelo da bude završeno to veče.

Radnja Vašeg romana se dešava u Grčkoj. Da li Vi volite putovanja i putujete li često?
Ovo je bila moja velika, mrsna, pravoslavna, grčka promocija! Volim putovanja! Volim Grčku! Bila sam na Kritu, svašta sam radila: čistila plaže, bila pomoćnik konobara, nameštala sobe… Ničega se ne treba stideti što se radi, samo neka se radi, jer u tome leži kreativnost, tu može da se rodi neka ideja, kao što se meni rodila. Krit je za mene nešto najlepše što sam videla.

Prema Vašem mišljenu, koji bi srpski glumci najbolje dočarali glavne likove ovog romana?
Muškog lika Dimitrisa, koji prati moju glavnu junakinju i koji joj postaje u romanu drug i zaštitnik, bi definitivno mogao da odglumu naš Sergej Trifunović. On je mangup, ima to nešto u sebi. Glavnu junakinju sam pisala po svom liku. Ta glumica bi morala da bude plava i da ima temperament kao što je nakada imala Milena Dravić. Znači, Milena Dravić iz mlađih dana ili možda Svetlana Bojković, opet iz mlađih dana.

Da li je u planu pisanje nove knige, možda nastavak ove ili neka zbirka pesama?
Na leto će izaći zbirka pesama, definitivno, a za predstojeći Beogradski sajam ide nova knjiga, isto u kriminalističkom fazonu, isti izdavač, ista nepromenjena ekipa

Pošto je ovo Vaš prvi roman, šta biste poručili mladim piscima?
Mladi pisci treba da, pre svega, čitaju knige koje im se sviđaju, ali i knjige koje im se ne sviđaju. Nebitno, ne moraju celu da je pročitaju, neka pročitaju deset stranica, ali bitno je da utvrde šta im se sviđa i šta im se ne sviđa kao čitaocima, a onda ono što im se ne sviđa da ne stave u njihov roman. To je najbitnije.