Сербиос Унидос има част да објави име Ане Бербаков, победника конкурса “Бразил у 365 речи” одабраног од гласова публике на фејсбуку. Ана Бербаков је освојила новчану награду вредности од 10.000 динара и овом приликом јој од срца честитамо и захваљујемо свима онима који су својим гласовима обогатили ову племениту акцију, која је једна у низу акција зближавања бразилског и српског народа на којима ради Сербиос Унидос, као и подстицај ка учењу и отркивању нових видика нашег народа.
Напомињемо да је фонд награда овог конкурса највећи у Србији ове године а вероватно и прошлих година и да бисмо волели да и друге организације покрену слична такмичења са још већим фондом награда.
У октобру ће свакодневно бити објављен по један од 50 најбољих радова. Само наслеђе конкурса ће оставити прегрст доброг материјала које припада свима а следеће године ћемо објавити нови конкурс из циклуса “Шта знаш о Бразилу”.
Сербиос Унидос ће се по укидању виза између наше две земље посветити широј акције ширења позитивне пропаганде по Бразилу и Латинској Америци
Сербиос Унидос
БРАЗИЛ У 365 РЕЧИ
У ресторану „Београд“ за столом седе Кристина и Марко. Марко је из Врњачке бање, Кристина из Ипанеме. Упознали су се на путовању, кад је Марко обилазио ову прелепу латинску земљу, а она му је показивала знаменитости Сао Паола. Сада седе и ћаскају, мало на енглеском, мало на португалском и по неку реч на српском – ништа се не чудите, мангупи су је научили.
„Може кафа“, пита он заводнички.
„Турска“, она кроз смех.
„Не, него бразилска“.
„Такав одговор заслужује абрасос“, додаје стидљиво.
„Сад је лакше, без визе“, изрази он.
„Да, сада можеш доћи у Рио на карневал. Волиш ли добре цице?“
„Оне са перјем“, намршти се.
„Шта се мрштиш, па нису кокошке“.
Он се насмеја:
„Не знаш ти шта су коке“.
„Ш…шта?“
„Оне живе у мом селу, близу Врњачке бање.“
„Врњ… Шта је то?“
„То је место које је познато по лековитој води, али и по карневалу“.
„Аха, и ви имате цице са перјем… мислим, карневал“.
„Не, луче, ми имамо кокошке, кокодак, али имамо и карневал разних боја и ношњи. Разумеш?“
„Аха“, уздахну.
„Ниси разумела“, пита, а она само трепће. „Добро, нема везе. Док не стигне кафа, може један плес?“
„Знаш сертанејжо?“
„Не знам, лутко, али зато обожавам Жобима, Аструд Жилберто…“
„Волиш боса нову?“
Таласа ритам лагане самбе у импресионистичким хармонијама и финим мелодијама.
„Ма, више бих волео тебе да видим босу“.
„Шта то… не разумем“.
„Разумећеш, кад ти дам абрасос велики к’о Амазон. Је л’ти сад јасно?“
„Аха“, уздахну заводљиво..
„Ма, теби ништа није јасно, можда ће ти главу разбистрити неколико кајпириња“.
„Хм, хоћеш да ме напијеш, па после да водиш љубав са мном?“
„Побогу… Ја желим само да се уверим у постојање бразилске депилације“.
Она се засмеја:
„Мислиш да је то стварно тако?“
„Па шта да мислим кад је Копакабана пуна тангица, само лете на све стране“.
Хоће да је пољуби, али она му измиче.
„Хеј, чекај… а шта ћемо кад одеш кући“, пита тужно.
„Бићемо на скајпу, док се не вратим“, рече он, а она га погледа збуњено. „Па, шта ти је, у летњем периоду је три сата разлике…“
„Али зато сада само је секунда у питању“, додаде она.
„Онда, може ли сад један абрасос“.
„Још питаш“. И пољубац пуче.
Имe и прeзимe aутoрa: Aнa Бeрбakoв
Preuzeto sa sajta: http://serbiosunidos.com/sr/2013/08/91501/