КРИМИ ПИСЦИ КОД НАС – Интервју с Аном Бербаков
27. јануара 2013. године у клубу Те атар (Т-Атар) у Крушевцу са Аном Бербаков (27), младим крушевачким крими писцем за портал Конкурси региона разговор је водио Милош Ристић.
Oткад пишеш?
Пишем од … пискарала сам од своје седме године. Тада ми је узор била Десанка Максимовић. Писала сам са прекидима. Озбиљније сам почела у својој двадесет трећој години.
Откуд ,,крими“?
Крими приче су најпривлачнији књижевни род, јер задовољавају исконску жудњу читаоца за изазовом, сазнањем, митом, авантуром, неизвесношћу, узбуђењем, тајанственошћу, непоновљивим доживљајем и то на начин на који ниједан други књижевни облик не успева.
Ко су ти узори? Ко су ти узори код нас? И у прози уопште?
Од основне школе главни узор и највећи кривац за све је Агата Кристи. Ценим дела Моме Капора, Борислава Пекића, а волим и дела Мире Бобић.
Какав је однос у књижевној средини према крими-писцима? Разликује ли се од односа према писцима прозе и песницима?
Да разликује се … поприлично … Или … наилазим на тотална одбијања … негативне критике, или на тотално одушевљење. Када кажем негативне мислим на коментаре који овај жанр упоређују са тренутном политичком ситуацију у земљи или догађајима који су се догађали у претходне две деценије.
Да ли су ваше приче инспирисане неким стварним или сличним случајевима, или је радња измаштана?
Могу чак на седељци, на чају, да препознам фрагмент неке своје будуће приче или лика. Или можда, нађем инспирацију, у неким дневним чланцима, али, углавном, све је то фикција.
Прича или атмосфера – шта је по вама важније у крими причи?
За добар кримић је најважнија атмосфера, интерпретација целе приче, јер оно што највише читаоца треба да привуче да прочита крими причу је та неизвесност. Јер, ако читалац, открије злочинца већ на првим странама, значи да прича није испоштовала жанровске захтеве.
Како сте се одлучили / Шта вас је навело … да се бавите књижевношћу?
Да не бих плаћала психотераупете, свој бег од сурове реалности, у којој живимо, пронашла сам међу корицама романа.
Колико остајеш у причи крими или правиш и излете на моменте излазећи из жанра, не одолевши чарима прозе, класичне прозе?
Трудим се да останем што више у криминалистичком жанру, и играм се са њим. Мешањем више поджанрова, уклапањем жанрова као што су мистицизам, авантуризам, худанит.
Одакле инспирација за писање детективске књижевности? Да ли је можда нека друга уметност, филм имала поред читања утицаја на то? И која?
Екранизована дела Арут Конан Дојла и Агате Кристи која су имала велики утицај на мене, у петом, шестом и седмом разреду.
Изнад приче СВЕ СУ МАЧКЕ У МРАКУ ЦРНЕ стоји ,, детективска “ а изнад МИСТИЧНИ ЗОВ МАЛВАЗИЈЕ ,, крими прича“ ? Има ли и која је по вама разлика између те две одреднице? И у једној и у другој главни јунак је детектив, комесар Лаки …
Детективска фикција је поджанр криминалистичке фикције, и баца се акценат на истрагу, односно на методе које користи детектив.
Да ли је крими елемент у основи природан, иманентан прози, барем у оном малом, ћелијском, молекулном елементу?
Где год је била љубав ту је могао да се деси злочин из страсти.
Kада волите да пишете, ујутру, увече, ноћу? Знамо да је Ниче волео да пише у подне, модерни песници у ноћ. Има ли код вас неке сталности или нисте условљени инспирацијом у том смислу?
Пишем када нахраним мале сиве станице. Љубитељи криминалистике ће схватити о чему говорим.
Да ли популарност крими прича опада код нас или мислите другачије? Читају ли млади крими? Има ли их и какве су реакције читалаца на до дас објављене приче?
Сваке године у нашој земљи повећава се интересовање за криминалистичким жанром. Ове године, дела Аманде Квик су била најтраженија на београдском сајму књига. Такође, сматрам да је нови филмски наставак о Џејмс Бонду, SKYFALL, допринео популаризацији овог жанра у нашој земљи, а и с поносом могу да кажем да се полако буди женско перо у Србији. Што се тиче мојих прича, Богу хвала, до сада наилазим на позитивне критике, сугестије и похвале, али то не значи да је увек све било сјајно, посебно на почетку, када су ме скептици уверавали да тај жанр неће проћи код нас.
Хуморни па и сатирични елементи су такође пристутни код вас (,,смарајући моменат“, ,,помоћ правог пријатеља“, итд.). Има ли у крими причи простора за то и да ли јој то штети или је кити?
Може се повући танка линија између криминалистике и комике, и да обогати причу, само под условом да то не буде преусиљено. Сви детективи почевши од Шерлок Хомса, Херкул Поароа, Хејзија, Декстера, артикулишу одређену дозу хумора, свако на свој начин.
У вашој причи СВЕ СУ МАЧКЕ У МРАКУ ЦРНЕ осећа се позамашно дивљење према жени и јак женски моменат. Можете ли нам рећи нешто више о томе?
Као женско биће, нормално је да разумем женску природу и психу, и да у том смислу изражавам дивљење тако што свог главног лика стављам у улогу џентлмена према жени. Што је боља (згоднија) жена, бољи је, квалитетнији, злочин.
Баратате сажетошћу. Да ли је за писца крими цртице битна сажетост и како сте се изборили са тим у роману ОПЕРАЦИЈА ЕРОС који има око двеста педесет страница и који треба ускоро да буде објављен?
Што се тиче форме кратке приче, она је данас најчитанији прозни жанр. Веома је захтеван јер мораш у мало редова рећи много. Што се тиче саме криминалистике, правим извесне белешке, скице и планове, који после прелазе у причу, било краћу или дужу. А око романа ,,Операција Ерос“, једноставно, усагласила сам се, са жанровским захтевима.
У којој фази су ваши преговори са издавачима и хоће ли ускоро ,,Операција Ерос“ угледати светлост дана?
Више издавача је заинтересовано за роман. Почетком пролећа се може очекивати.
Да ли је ваш инспектор Лаки антипоаровски детектив? Има ли у њему нечег наивног што га води? Страст?
Комесар Лаки постоји више од двадесет година, то је мој имагинарни пријатељ из детињства. Инспирација и надоградња за лик био је амерички глумац Џек Николсон.
У причи МИСТИЧНИ ЗОВ МАЛВАЗИЈЕ показали сте и извесно кретање ка хорор жанру, мада сте остали пасионирани крими приповедач до краја. Могу ли се од вас у будућности очекивати и даља предавања хорор причама?
Као што сам на самом почетку разговора рекла, волим да се играм са поджанровима и сродним жанровима, па сам се и у причи ,,Мистични зов малвазије“ окренула хорору. Инспекторски дух ми не дозвољава да се даље уплићем у област хорора.
Тема љубави је често у основи ваших заплета? Приповетка о малвазији … наслов вашег романа је Операција Ерос?
Љубав је покретачка снага сваког бића у основи. Када на то надовежемо злочин, онда добијамо савршени злочин. Крими писци егзистирају као чаробњаци, који ће том злочину, дати неопходну запршку. У роману такође постоје јаки елементи еротике, који су испреплетени, у криминалном вртлогу и мистерији. Авантуризам и мистика такође.
Како је младом приповедачу егзистистирати у унутрашњости, у земљи у којој постоји само једна метропола живота и културе, у исто време ван ње? Како вам се чинe књижевне вечери у унутрашњости, с обзиром да већ пар година учествујете, читате своје приче пред крушевачком публиком?
Не морам да објашњавам у каквој земљи живимо и да је Србија земља у транзицији, али могу да кажем да се борим са тиме … Што се тиче крушевачког културног окриља, не могу рећи да је ситуација сјајна. Могу да кажем да су ми излазили више пута у сусрет и на томе им захваљујем. Наравно, постоје ту многе ствари које би ја лично, а мислим да би и многи, уметници, изменили, али нажалост, не можемо јер је такав систем. Оно што ме највише погађа је што се недовољно улаже у културу, и што се предност даје, политичким експонентима. Многи нашу тренутну културну ситуацију карактеришу као жабокречину, коју треба потрети, а ја кажем, треба посадити локвање и издићи се изнад тога.
Објавили сте две приповетке у неких три-четири месеца, прво у крушевачком часопису ПУТЕВИ КУЛТУРЕ а затим и у новинама ПРАВДА у електронском облику. Увек ме је занимало како се осећа писац на почетку објављивања својих дела, почетку каријере?
Осећај је диван, када те старије колеге испоштују, уваже, уделе ти критику, било позитивну, било негативну, саветодавну, на било који начин који ће уродити плодом. Објављујем повремено и за крушевачки недељник ГРАД, углавном путописне приче а што се тиче серија прича о комесару Лакију, ускоро излазе још две приче, у прокупачком часопису ТОК и СУНЧАНИК-у из Бачке Паланке.
Какав је ваш осећај кад вам објаве причу и добијете море добрих коментара али не добијете хонорар? Да ли, по вама, стоји онај став старијих писаца да су млађи нескромни и да свугде траже корист, односно хонорар у замену за објављивање, наступање, итд. ?
Као што сам рекла, осећај је диван када ти објаве причу, с друге стране и непотпун, када су хонорари нулти. Међутим, водим се мишљу да се не бавим писањем примарно или првенствено због новца већ из потребе – јер писање је попут вођења љубави. Но, то не значи да је новац непотребан. Што се тиче нескромности млађих писаца – свако се бори на свој начин и сматрам да то није нескромно.
Да ли мислите да вам негде остаје простора за напредак и, ако је одговор потврдан, где и у чему?
Наравно да има места за напредак. Увек може боље. У логичком заплету, нпр. можда у природнијем, складнијем низу догађаја, у тежем заплету. Тренутно изучавам поджанр THE LOOCKED ROOM MYSTERY.
Како дајете наслове својим делима?
Нисам неки доктор за давање наслова али сам током писања схватила да решење заплета има директну везу са насловом. Односно, сам наслов је кључ. Давање наслова је тако занимљиво и узбудљиво.
Комесар Лаки, детектив Лаки, је, чини ми се, комплексна личност. Са једне стране у њему је ,,онај професионалац који је увек радио против сањара“, а, са друге, није баш слепо одан својој Меланији, привлаче га и друге жене, оне атрактивније?
Он је конфузан, зна и да се прекрсти у цркви, али само да људи о њему не би помислили да је ђаво. Сваки детектив носи нешто специфично у себи, нпр. Шерлок Холмс је порочан, Поаро супротно од тога, па је тако и Лаки ,,на своју руку“.
Да ли ће Лаки бити један од ваших сталних ликова, као што је Агати Кристи био Поаро који је јунак половине љених дела, тридесет три романа? И, ако хоће, да ли ће се он развијати и мењати као личност, уопштено говорећи?
Наравно да хоће. Као личност се неће битније мењати, али ће сазревати у различитим околностима, што значи да никад не знате шта можете очекивати од њега.
Има ли детектив Лаки и своје реално име, тачније име и презиме у причи?
Има, и открићете па у некој од наредних прича.
Preuzeto sa sajta:
Bravo Anči!
hvala
Čestitam, bravo Ane! 🙂
hvala